Министарство просвjете, науке, културе и спорта одржало је округли сто посвећен представљању Нацрта Стратегиjе за дигитализациjу образовног система за период од 2022-2027. године. Начелница одjељења за информационо – комуникационе технологиjе, статистику и дигитализациjу, уjедно и предсjедница Радне групе коjа jе радила на изради овог документа, Марина Матиjевић, презентовала jе сам Нацрт Стратегиjе, док су остали ученици, међу коjима су били представници Привредне коморе, Министарства финансиjа и социjалног старања, Министарства jавне управе, Дигиталног друштва и медиjа, Логате института и компаниjе Комтрејд, позвани да изложе стручна мишљења, сугестиjе и предлоге.
Матиjевић jе истакла да се ради о веома комплексном документу коjи ће бити праћен кроз три двогодишња акциона плана и обухватиће образовни систем од предшколског, закључно са средњим образовањем.
– На основу броjних истраживања, у Стратегиjи смо форимирали три главна стратешка циља, а то су унапређење информационог система образовања, jер у претходних неколико година информациони систем у образовању jе постао своjеврсна електронаска евиденциjа – МЕИС, и у том погледу имамо намjеру да дигитализуjемо све услуге коjе се нуде у образовном систему за грађане и установе, као и процесе коjи се одвиjаjу између ресора. Други стратешки циљ развоj и унапређење дигиталног екосистема односи се на обезбjеђивање одговараjуће опреме, нивоа знања, интернета како би се електронске евиденциjе и услуге водиле на адекватан начин, а за то нам jе потребан развоj и унапређење дигиталних вjештина и компетенциjа, као трећи стратешки циљ ове Стратегиjе – навела jе Матиjевић.
У наставку презентациjе, Матиjевић jе детаљниjе упутила присутне о препознатим и важним сегментима, за сваки од ових циљева. Што се тиче првог стратешког циља, обjаснила jе да jе поред унапређења правне регулативе и хардверских компоненти, планирано унапређење софтверске инфраструктуре, те креирање нових модула апликациjе коjе би биле jако корисне у вођењу евиденциjа као што су: евиденциjа петог нивоа образовања, евиденциjа података о раду ауто школа, евиденциjа вандредних ученика и евиденциjа стручног усавршавања наставника и њихових активности.Такође, у оквиру овог циља, планирано jе унапређење обраде, коришћења, тачности и поузданости података (савjетовање директора и помоћника директора, савjетовање ИЦТ координатора, савjетовање запослених у стручним службама, савjетовање одjељенских старjешина, савjетовање наставника, промоциjа система). Трећа цjелина овог стратешког циља, према њеним риjечима, односи се на успостављање интероперабилности и развоj електронских услуга, што би омогућило утврђиваље идентитета дjеце коjа се не школуjу (имаjући у виду да jе основно образовање законски обавезно), студиjу праћења свршених средњошколаца и ванредних ученика, обjедињавање података о насиљу, превенциjу од епидемиjе (с обзиром да jе у образовном систему наjвећи проценат становништва), као и студиjу праћеља напуштаља школоваља.
Други стратешки циљ Стратегиjе односи се на стварање дигиталног екосистема у школама, односно испуњавање услова коjи су непоходни за развоj дигитализациjе. Оно што jе такође препознато jе формирање Комисиjе на нивоу Министарства коjа ће се бавити дигитализациjом, примjеном и анализом ове Стратегиjе, коjу би чинили представници различитих институциjа као што су Завод за школство, Центар за стручно образовање, Завод за уџбенике и наставна средства, Универзитет Црне Горе и многи други. Матиjевић jе навела да спровођење овог циља подразумиjева и измjену наставних програма и предмета, анализу кадра коjи предаjе ИТ предмете, реализациjу истраживања у образовно-васпитним установама и анализу постоjећег стања дигиталних компетенциjа наставника.
– Оно на чему се мора радити jе успостављање одговараjуће инфраструктуре у школама, дакле опремање рачунарских учионица, кабинета, канцелариjа и библиотека. Опремање библиотека рачунарском опремом значаjно jе нарочито за дjецу коjа немаjу материjалних услова да користе технологиjу у своjим домовима, а коjа ће на оваj начин у школи моћи да рjешаваjу домаће задатке и проjекте. Стартегиjа оставља простор и за могуће уступање рачунарске опреме, под посебним условима и правилима, дjеци из материjално угрожених породица. Циљ jе, такође, спровођење локалне рачунарске мреже, како би интернет или неки други ресурси дошли до сваке учионице, нарочито до удаљених подручних jединица са малим броjем ђака – саопштила jе Матијевић.
Она је додала да jе саставни дио ове Стратегиjе развоj дигиталних образовних садржаjа коjи ће подразумиjевати како дигиталне уджбенике, тако и садржаjе независне од уџбеника као што су СТЕМ, умjетност, еЛектира, али и дигиталне садржаjе за талентовану дjецу, дjецу са посебним образовним потребама и материjал на тему саjбер безбjедности.
– Новина коjа раниjе ниjе постоjала у образовном систему jе постављање платформе за самостално учење на коjоj би се нашли курсеви за дjецу, наставнике и родитеље. Овдjе ће се наћи и материjали коjи су снимљени током реализациjе онлаjн наставе и на таj начин ће се створити циjела база материjала за самостални рад коjа може да буде вишеструко корисна за ученике коjи вандредно полажу неке предмете и оне коjи су дуже одсутни са наставе – нагласила jе Матиjевић
Унапређење дигиталних вjештина и компетенциjа представља трећи стратешки циљ Стратегиjе и односи се на подизање нивоа дигиталних вjештина и компетенциjа како запослених, тако и ученика.
– Што се тиче запослених, циљ нам jе да сви наставници буду елементарно дигитално писмени, да примjењуjу алате за онлаjн сарадњу, усвоjе знање на тему безбjедног коришћења технологиjе, али и да стичу дигиталне стручне компетенције. То jе нарочито значаjно због рада са дjецом коjа показуjу таленте из области информационих технологиjа, али и због примjене тих компетенци у раду са дjецом са посебним образовним потребама – закључила jе Матиjевић.
