Годину иза нас обиљежили су поражавајући подаци о природном прираштају. Чак у 20 општина влада бијела куга. Адекватан одговор на ову и те како алармантну ситуацију није имала ни нова власт. Штавише, овом проблематиком се уопште нијесу ни бавили.
Према званичним подацима, за девет мjесеци 2020. године, броj умрлих већи је од броја рођених у чак 20 општина, а обрнуто је само само у Подгорици, Будви, Рожаjама и Тузима.
Социолог Срђан Вукадиновић оцјењује у изјави за "Дан" да забрињавају подаци о паду наталитета у Црној Гори и упозорава да ће се тај тренд очигледно наставити.
– И док се на једној страни свјетска популација повећава, на другој страни број становника Црне Горе се смањује. У 20 општина је негативан природни прирашај што је забрињавајуће. Много је разлога овакве ситуације. Један од разлога је економска неизвјесност, али ту су и друге последице, од деведесетих година, ратна дешевања, затим одгађање склапања бракова, а ту је и једна полтичка нестабилност. Црна Гора данас постаје једно хаотично друштво, у коме се човјек осјећа несигуаран. Све су то разлози који људе тјерају да прво праве одређене миграције унутар Црне Горе, поготово са сјевера према Подгорици и Приморју, али и у друге државе. Све то доводи до пада природног прираштаја. Црна Гора је данас старачка земља, јер се број старачких домаћинстава повећава. Села одумиру. Смањује се број становника у руралним подручјима – указује Вукадиновић, упозоравајући пријети биолошки колапс.
Упозорава да када је у питању ова проблематика, ништа није урађено, те да требају дугорочне стратегије које ће покренути инвестиције у подручја из којих становници одлазе.
– Потребна су улагање у обнову и развој села, у развој руралних приградских и подручја која су ван центара. Мора се имати стратегија за задржавање младих и образованих људи јер нама одлазе млади који су радно способни и биолошки активни – истакао је Вукадиновић, додајући да нијесу стратегије када затварате факултете на сјеверу.
Оцјењује да ни нова власт буквално није најавила ништа на овом пољу, лише враћања накнада мајкама, а тај потез је, сматра, класично политикански.
– У Црној Гори фале стратегије које ће бити одрживе и конкретне. Црна Гора због ових мјера, односно немјера, дубоко клизи у не само негативан природни прираштај него и нестанак своје популације – сматра Вукадиновић.
Предсjедник Општинског одбора Странке правде и помирења Петњица и одборник у Скупштини Општине Петњица Алдин Муратовић оцијенио је у изјави за "Дан" да је вишедецениjско уништавање индустриjске производње у свим општинама у Црноj Гори довело jе до великог исељавања и тешке економске ситуациjе, због чега данас имамо скоро у свим општинама негативан природни прираштаj.
– Без озбиљне стратегиjе економског развоjа сjевера, тешко се може зауставити талас исељавања. Већа улагања приjе свега у пољопривредну производњу и jачање села, може зауставити пустош сеоских подручjа. Без производње нема ни стабилне економиjе – закључује Муратовић.
Негативни природни прираштај последњих година није заобишао ни Беране. О томе говори податак да је у првих девет мјесеци на подручју ове општине број умрлих у односу на број новорођене био већи за 145. Подаци такође говоре да све школе из године у годину уписују све мањи број ученика, док су бројне образовне установе на сеоском подручју затворене. Тако је прошле године у три беранске градске школе са свим подручним одјељењима уписано око 2.500 ђака, од чега 257 првака, што је дупло мање него у неком ранијем периоду. Такође, наставу у пет сеоских школа у овој општини похађало је 296 ученика, док је тај број прије неколико деценија био десет пута већи. У ових пет сеоских школа прошле године налазило се само 28 првака.
Предсједник Општине Тихомир Богавац каже да је свјестан да су миграциона кретања, а самим тим и све мањи број новорођених, велики проблеми са којима се суочава, не само Беране, него и читави сјеверни регион. Он је нагласио да локална управа, у оквиру својих могућности, настоји да створи повољнији амбијент за подизање наталитета и живот младих брачних парова.
Стање није боље ни у Андријевици. О томе говори и податак да Основну школу "Бајо Јојић" у Андријевици ове године похађа 338 ђака, од чега 38 првака, док је ова установа 1965. године бројала 1.171 ученика. У овој општини у појединим мјестима као што су Кути, Цецуни и Јошаница, подручна одјељења су одавно затвотена, иако се зна да су тамошње школе у просјеку бројале по 40 ученика.
–Зна се да последњих деценија у Андријевици није дошло до реализације неких крупних инфраструктурних пројеката и да су бројне фабрике претворене у старто гвожђе, што је и довело до овако забрињавајућег стања, јер чим нема одговарајућих послова млади одлазе, а и они који остају, ријетко се одлучују да формирају брачну заједницу – казао је предсједник општине Андријевица Жељко Ћулафић.
Алармантно стање по питању наталитета није заобишло ни подручје Бихора, о чему свједочи и податак да су ове годнине на цијелој територији општине Петњица, која броји пет основних школа, уписана 53 ђака првака, што је четири пута мање у односу на прије од пет година. Најстарији Петњичанин Фаик Адровић каже да је поразно што данас више Бихораца живи у иностранству, него у мјесту свог рођења и што се у овој општини рађа све мање дјеце.
– Ко је год отишао из Петњице у западноевропске земље, тај је остао тамо и да живи. Томе се није чудити јер Петњица данас представља најнеразвијеније подручје Црне Горе– казао је Адровић.
Бијела куга влада и у бјелопољској општини. Званичан податак да је констатнтно више умрлих него рођених требало би дебело да натјера на размишљање оних који воде општину, али и све оне који се у свом домену баве овим проблемима. Како је за "Дан" саопштио Кенан Еровић, директор бјелопољске болнице, до прије два дана је био је 431 порођај, од чега је рођено 202 женских новорођенчади а 229 мушких. Што се тиче броја порођаја у односу на прошлу годину, 13 је мање, каже Еровић, додајући да проблемом наталитета треба да се позабави локална управа.
На питање шта је локална управа радила и шта треба да уради како би се повећао наталитет, предсједник Општине Петар Смоловић је казао да су бројне активности у рјешавању овог проблема.
– Ослободили смо плаћања таксе за вјенчања младе брачне парове ако се вјенчају у Општини у току радног времена, док смо за четири последње године подигли помоћ за новорођенчад са 50 на 250 еура, а за близнаце на 1.000 еура... – закључио је Смоловић.
У Плужинама до почетка новембра рођено је 16 дјеце, што је за четворо више него у 2020. години. Локална управа тог града спроводи низ мјера како би задржала своје становиштво па су за исплату помоћи новорођеној дјеци и накнада незапосленим породиљама, до 16. децембра, издвојили 40.397 еура.
Мјере подршке становништву спроводи и Општина Шавник, на чијем је подручју ове године рођено 13 дјеце, осморо више него за десет мјесеци лани. Планирани износ накнада за новорођенчад у овој години у Шавнику је 14.000 еура. Општина подржава образовање на свом подручју па стипендирају студенте и новчано награђују најбоље основце и средњошколце.
На подоручју никшићке опшине од почетка године па до почетка децембра рођено је 528 дјеце, што је за око 30 мање него за десет мјесеци лани. Општина је у овој години за накнаде новорођенчадима, од планираних 70.000 издвојила 52.800 еура, док је за студентске стипендије до 16. децембра исплаћено 53.240 еура.
У циљу унапређења квалитета живота појединца и породице, те повећања наталитета у Бару, Скупштина општине је 2018. године усвојила Одлуку о правима из социјалне и дјечје заштите. У том смислу, једно од права која Општина додјељује јесу и накнаде за новорођено дијете.
Екипа "Дана"
