/ -

Новинари у клинчу између небезбједности и руба сиромаштва

Када немате професиjу, онда на оне коjи се баве новинарством или мисле да jе новинарство оно чиме се баве, свака рђа може да се натреса, приjети и насрће – каже Душко Вуковић

Црногорски новинари још један свој празник, 23. јануар, дочекују у страху за безбједност, али и економску сигурност, оцјењују саговорници "Дана", а дугогодишњи новинар и аналитичар Душко Вуковић истиче да данас свака рђа мисли да може да се натреса, пријети и насрће на новинаре. Након 150 година постоjања, у нашој држави према последњим истраживањима, имамо око 200 медија, у којима је запослено око 1.800 лица. Истраживања Синдиката медија показују да новинарство ниjе добро плаћена професиjа, јер сваки четврти новинар у Црноj Гори прима између 400 и 500 еура, а 15 одсто мање од 400. Од 2004. до краја 2021. догодило се укупно 135 напада/инцидента на штету новинара и медиjа, већи дио њих није ријешен, као ни највећи злочин – убиство главног и одговорног уредника "Дана" Душка Јовановића.

”Иако jе држава и током 2020. и током 2021. године медиjима, по разним основама, дала наjмање три милиона еура, запослени у тим медиjима то нису осjетили, указује Маријана Цамовић Величковић

Душко Вуковић каже да након 150 година можемо слободно да поставимо питање да ли је новинарство уопште професиjа.

– Професиjа подразумиjева постоjање одређених професионалних стандарда, а стање код нас jе такво да заjедничких стандарда нема, него свако има онакве какве њему одговараjу. Када немате професиjу, онда немате ни jединствену организациjу коjа артикулише њене струковне интересе и ради на промоциjи професионалних вриjедности и етике. Када немате професиjу, онда на оне коjи се баве новинарством или мисле да jе новинарство оно чиме се баве, свака рђа може да се натреса, приjети и насрће. Моjе искуство jе да постоjе новинари коjи, по циjену било чега, истраjаваjу на трагању за истином и служењу jавном интересу, и они коjи се прилагођаваjу вjетровима моћи, било да jе риjеч о моћи власника или некога из ширег економског и политичког окружења – каже Вуковић.

Лака мета свима

Предсједник Комисије за контролу истрага напада на новинаре Михаило Јововић каже да, према његовој оцјени, велики дио црногорских новинара има утисак да им се сваког дана дешаваjу потпуно исте ствари, као оном jунаку филма "Дан мрмота" – нарочито оних неколико дана у години, када су њихов положаj и права у фокусу jавности, када су свима пуна уста слободе медиjа и значаjа коjи новинари имаjу у демократском друштву, а мало шта се миjења.

– Велики дио њих ради све више за све мање плате, мораjу да се боре за слободан приступ информациjама са државним службеницима, коjи криjу те информациjе кршећи закон, и даље су наjлакша мета онима коjима се не свиђа то што раде. Прошле године смо имали повећан броj напада на новинаре, помак jе што су сви релативно успjешно риjешени, ако изузмемо пар истрага, коjе jе Комисиjа оциjенила непотпуним jер нису сви починиоци и евентуални налогодавци процесуирани. Похвално jе што jе парламент измиjенио Кривични законик и пооштрио казне за нека дjела против новинара и отворио могућност да се нападачи на новинаре лакше процесуираjу. Новинари су увиjек на удару када jе друштво поларизовано, а државни функционери и политичари су дужни да раде и понашаjу се тако да те подjеле макар не подстичу, ако већ не раде довољно да их смањуjу, као и да створе амбиjент у коме главни кривац неће бити онаj ко само ради своj посао и преноси поруку. Проблем jе и што црногорски новинари нису довољно солидарни када jе риjеч о заjедничким интересима, велики дио се и не труди да побољша квалитет новинарства, а неки и даље нису у служби jавног интереса, већ служе интересима власника и политичких, пословних и мафиjашких моћника – истиче Јововић.

Према оцјени Дамира Никочевића из Центра за грађанско образовање, осим чињенице да jе Скупштина краjем године, на инициjативу НВО сектора, jедногласно усвоjила измjене Кривичног законика, коjима jе прописана jача кривичноправна заштита новинара, не постоjе никакви значаjниjи помаци.

– И даље jе присутна цензура, аутоцензура, лош финансиjски положаj, несигурни радни односи и угрожена безбjедност медиjских посленика. Биљеже се и нови случаjеви напада на новинаре и новинарске екипе. У 2021. години чак 21, што jе значаjно више него током 2020. године, а што jе и резултат jедне токсичне атмосфере и друштвено-политичких односа, чиjа поларизациjа снажно оптерећуjе и медиjски сектор – каже Никочевић.

Предсједница Синдиката медија Мариjана Цамовић Величковић истиче да се положаj запослених у медиjима ни током протекле године ниjе промиjенио, макар не на боље.

– Иако jе држава и током 2020. и током 2021. године медиjима, по разним основама, дала наjмање три милиона еура, запослени у тим медиjима то нису осjетили. Званични подаци потврђуjу да jе риjетко коjи медиj у Црноj Гори у новчаним проблемима и да се бори за опстанак, али власници и даље форсираjу ту причу, иако немаjу аргумената за такве тврдње – каже Цамовић Величковић.

Она истиче да економски положаj запослених у медиjима и даље остаjе лош.

– У истраживању коjе jе СМЦГ спровео током 2021. године, медиjски радници су свjедочили о условима у коjима раде и 45 одсто њих jе рекло да jе морало да се цензурише, 47 одсто анкетираних да власници медиjа утичу на њихов рад, 37 одсто да осjећа политички притисак или миjешање, 78 одсто тврди да ради прековремено и таj рад jедном диjелу њих никад ниjе плаћен. Оцjена jе и да смо као професиjа и поjединци генерално неслободни и несолидарни – каже Цамовић Величковић и истиче да од позитивних догађаjа може се истаћи измjена Кривичног законика коjим су сада предвиђене веће казне за нападаче на новинаре и што jе резултат готово децениjског залагања Синдиката медиjа и Акциjе за људска права.