Уколико држави и невладином сектору нису потребни национални паркови и јавно предузеће које њима управља, било би коректно да кажу и да се полако разилазимо саопштиле су предсjедница Управног одбора JП Национални паркови Црне Горе Марина Jочић и директорица Jелена Кљаjевић.

Како су истакле, затрпане су захjевима за слободан приступ информациjама и приjавама на разне теме, вjероватно потпомогнутим медиjским линчом коjи поjедини медиjи спроводе према националним парковима.

– Поред тога што Влада ниjе уплатила новац за маjске плате радницима, ушли смо и у Владин програм подршке привреди и грађанима, гдjе су циjене закупа простора у државном власништву смањене за педесет посто, као и одлагање обавеза по овом основу до следеће године, уз репрограм на 12 рата. Као да се наставља пракса предходне Владе коjа нам jе отела два наjзначаjниjа угоститељска обjекта, ресторане на Биоградском и Црном jезеру и предала приватнику и тако драматично смањила приходе националних паркова. И због наjновиjих мjера нове Владе смо остали без значаjних прихода посебно уочи почетка туристичке сезоне за коjу смо имали велике инвестиционе планове – наводе Jочић и Кљаjевић.

Додаjу да су са намjером да унаприjеде пословање предузећа формирали нове службе од радника коjе су затекли и неколико новопримљених, а криволов на Скадарском jезеру су у огромноj мjери смањили управо ангажовањем на одређено вриjеме осам надзорника.

– Због тих активности смо се нашли и на мети невладиних, али и Владиних организациjа коjе су мирно посматрале како jе претходни директор упослио у вриjеме свог мандата 101 радника, од чега 42 послиjе избора. Такође су мирно посматрали како се за израду jедног проjекта за тоалет са двиjе шоље и два лавабоа плаћа готово 8000 еура, док jе предрачун износио читавих 30.000 еура. То jе само jедан од „бизниса“ претходне управе коjа ниjе изазвала позорност нити Специjалног државног тужилаштва, нити невладиног сектора, нити пак Владе – указуjу Jочић и Кљаjевић.

Приговара им се, кажу. и израда новог лога предузећа коjи jе на сваком стручном кантару вредниjи, jасниjи и примjерениjи институциjи какви су националони паркови од предходног коjи када се штампа у малом формату представља само непрепознатљиву мрљу.

– И гле чуда, за таj нови знак нисмо издвоjили ни jедан еуро, а његовом –наглашаваjу Jочић и Кљаjевић.

За ову сезону имаjу велике планове.

– Поред очувања и афирмациjе природних и културних добара коjа су нам дата на управљање, намjерили смо да побољшамо туристичку понуду на добробит Предузећа, али и локаних заjедница. Дакле, планирамли смо да ставимо у функциjу два кафе бара на Црном и Биоградском jезеру, да преузмемо ресторан на Скадарском jезеру, као и бунгалове на Ловћену. Планирамо да активирамо рафтинг Таром у нашоj режиjи, два возића за панорамско разгледање Ловћена и Дурмитора (коjи су, иначе, од кад су купљени и плаћени 450.000 евра, двиjе године били ван функциjе), као и крстарење Скадарским jезером – набраjаjу оне.

Планираjу, такође, да поставе еколошке тоалете свуда гдjе недостаjу, како би црногорски национални паркови личили на оне у уређеним земљама.

– Ако све ово ниjе довољно пет мjесеци по уласку у разорене националне паркове, него нам пола Правне службе ради око испуњавања разноразних захтjева умjесто да буде правна подршка нашим амбициjама да предузеће дигнемо на ноге, можемо да кажемо да нити можемо више, нити можемо боље. И да напоменемо да Управа JПНПЦГ нема шта да криjе, већ се строго држи закона и све снаге су усмjерене на равоj предузећа – поручуjу Jочић и Кљаjевић.