Синиша Бјековић / -IVAN PETROVIC-IPE

НВО сектор: Препоруке омбудсмана да буду обавезујуће као и судске пресуде

Канада (поjедине провинциjе) Омбудсмана стављаjу у исти ниво снаге са судом, што би можда био добар модел ка коме треба да тежимо дугорочно, каже Џон Барац

Сходно позитивном законодавству, препоруке и мишљења Заштитника људских права и слобода нису обавезуjуће за кршиоце људских права и дискриминаторе, што у НВО сектору сматрају недопустивим, обзиром да је Црна Гора по Уставу заснована на владавини права, те сматрају да би оно што тражи омбудсман требало да буде и обавезујуће за институције. Омбудсман Синиша Бјековић за "Дан" каже да је свакако циљ институције да се њихове препоруке испоштују, што сада и није увијек случај, а на питање да ли законом треба прописати да оне буду обавезујуће, каже да у актуелном законодавству недостаје "монопол принуде за извршавање препорука", али да он "вјерује да је проблем у одговорности оних којима се препоруке упућују, а не извршавају их, а не формалноправна обавезност онога што им се као акт упућује".

– Основни проблем лежи у чињеници што се још нисмо навикли на постојање неких институција које дјелују у нашем систему организације власти. За такво шта мислим да није обавезност одлука као формалноправна чињеница, није потребна ако постоји изграђена институционална свијест, а ако ње нема, узалуд је карактер наших препорука. Коначно, негдје би се морала ставити тачка на уједначење правних стандарда људских права, па чак и да су наше препоруке обавезујуће. Овако мислим да је добро имати институцију Омбудсмана као коректора власти, чије препоруке у ствари и јесу правно обавезујуће, у смислу да их морате узети у обзир и дати разлоге ако су они супротни ставовима Омбудсмана – каже Бјековић.

Поштованији у Стразбуру него у Црној Гори

Митар Радоњић из Института за социјалну и образовну политику каже да препоруке омбудсмана тренутно имају више декларативну него обавезуjућу моћ.

– Управо из тог разлога сам мишљења да би препорука Омбудсмана требала бити обавезуjућа, jер приликом сачињавања мишљења и препорука он се води како националним, тако и међународним законима и праксама, те кад неки случаj дође до Европског суда за људска права, мишљење Омбудсмана има jако велику улогу и у том диjелу дођемо у парадоксалну ситуациjу – Европски суд за људска права циjени и уважава мишљење Омбудсмана, а установе и поjединци у Црноj Гори не поклањаjу много пажње истом. Недостатак у раду Омбудсмана jе недостатак временске детерминанте у коjоj Омбудсман треба поступати и дониjети своjе мишљење са препорукама, што jе у неколико мени познатих случаjева показало негативну праксу – каже Радоњић.

Извршна директорица НВО "И ми Боке" Мирослава Ивановић каже да је недопустиво да препоруке и мишљења омбудсмана немаjу никакву правну снагу, а самим тим ни деjство.

– Овакво позитивно законодавство показуjе колико jе поштовање људских права и слобода (не)важно доносиоцима одлука. Правни оквир мора под хитно да се промиjени и осигура правна снага и деjство препорука Заштитника – истиче она, и додаје да је омбудсман више пута указивао на кршење људских права особа са инвалидитетом, али да институције нијесу поштовале оно што је од њих тражено.

– Умjесто да препоруке и мишљење Заштитника буду рjешење проблема, оне често не даjу никакав ефекат у пракси, те се некад само губи вриjеме, jер се мора покренути судски поступак да би се дошло до неког резултата – каже Ивановић.

Ко крши права треба да плати

Програмски директор Грађанске алијансе Милан Радовић каже да је законом дефинисано да лице коjе руководи органом на чиjи рад се препорука омбудсмана односи, обавезно да, у остављеном року, достави извjештаj о предузетим радњама за извршење препоруке, те уколико старjешина не поступи по препоруци у одређеном року, омбудсман може упознати непосредно виши орган, подниjети посебан извjештаj или обавиjестити jавност.

– Ово се може сматрати као обавеза поштовања препорука Омбудсмана, jер уколико орган коjи jе повриjедио људска права не испоштуjе препоруку омбудсмана, онда руководилац треба да сноси одговорност. Врло jе важно jавности саопштити коjе институциjе ниjесу поштовале људска права и посебно коjе ниjесу испоштовале препоруке омбудсмана. Институциjе коjе крше људска права, такође, треба и да сносе материjалне трошкове због повреде људских права, на начин да им се умањуjе буџет за таj износ, посебно када то нанесе и штету угледу Црне Горе, када се такве одлуке донесу пред Судом за људска права у Стразбуру – каже Радовић.

Према ријечима Џона Бараца из ЛГБТ Форума Прогрес, препоруке омбудсмана јесу обавезујуће, али сама институциjа нема механизам принуде као што имаjу полициjа или судови.

– Тако да са те стране мислим да Омбудсман треба да има више снаге као институциjа и да у поjединим случаjевима препоруке мораjу да буду обавезуjуће на истом нивоу као пресуде судова. Канада (поjедине провинциjе) Омбудсмана стављаjу у исти ниво снаге са судом, што би можда био добар модел ка коме треба да тежимо дугорочно. За сада мислим да нам треба да нађемо механизам како да Омбудсману као институциjи дамо више правне и практичне снаге да би неке препоруке могле да буду апсолутно обавезуjуће – каже Барац.

Према оцјени Горана Мацановића из Савеза слијепих, омбудсман је једна од ријетких свијетлих тачака у Црној Гори када је у питању заштита људских права.

– Зато би и оно што омбудсман каже сви други требали и да примијене, јер су у питању стандарди са којима се не може погријешити, јер су апсолутно утемељени у доброј пракси. Такође, институције које не знају како да испоштују неке ствари треба да се за помоћ обрате омбудсману, како не би долазили у ситуације да људи не буду испоштовани за елементарна права – каже Мацановић.