Црна Гора је за само четири мјесеца изгубила три жене, чији животи су угашени услед последица породичног насиља, што је за саговорнике "Дана" аларм цијелом друштву, јер се испоставља да систем у којем живимо више штити насилнике од жртава. Жртве из Бара и Плава су имале троје, односно петоро дјеце, док је деветнаестогодишња дјевојка из Тузи убијена након раскида са партнером.
Маја Раичевић из Центра за женска права наводи да је најмлађа жртва имала свега 19, а наjстариjа 36 година. Истиче да су сва три случаја пријављивана надлежним институциjама више пута, али је изостала адекватна реакциjа, па jе насиље ескалирало jер су насилници охрабрени пасивношћу надлежних органа.
– Преблага казнена политика коjа условљава да велики броj насилника понавља кривично дjело или прекршаj. Подаци судова за прекршаjе показуjу да су у току 2021. године у раду имали jако велики броj предмета за насиље у породици, чак 2.176, што потврђуjе став да се тужиоци много чешће одлучуjу за блажу квалификациjу дjела, тj. углавном се воде прекршаjни поступци. Кривичних поступака jе неупоредиво мање – уназад 10 година не прелазе 15 одсто од укупног броjа приjављених случаjева. До краjа 2021. године судови за прекршаjе су окончали 70,73 одсто предмета или 1.539. У укупном броjу окончаних предмета, затворске казне су изречене у само седам одсто предмета коjи су вођени пред судовима за прекршаjе. Преовлађуjу условне осуде 19 одсто, новчане казне 29 одсто, опомене осам одсто, васпитне мjере 1,4 одсто. Скоро четвртина предмета jе окончана ослобађаjућом одлуком суда, тачниjе 22,3 одсто, одбачено jе 14 одсто предмета, поступак jе обустављен у 5,8 одсто предмета, а осам одсто их jе риjешено на неки други начин – указује Маја Раичевић.
Раичевић истиче да су заштитне мjере удаљење из стана изречене у само три одсто предмета, забрана приближавања у 7,7 одсто предмета, а забрана узнемиравања и ухођења у 12,5 одсто предмета.
Наводи да укупан наратив не иде у прилог жртвама, јер им се не вjеруjе довољно, институциjе су пасивне и потребно jе у потпуности реконструисати постоjећи систем, тако да права и интереси жртава, дужна пажња и проактиван однос буду основни принципи у поступању надлежних институциjа.
Према оцјени Биљане Зековић из СОС телефона за жртве насиља, казнена политика према насилницима је блага и у кривичном и у прекршајном поступку. Она истиче да је од 2017. до 2021. године у око 35 одсто од укупног броја пресуда у случају породичног насиља изречена затворска казна, а 65 одсто су условне, новчане, рад у јавном интересу и опомене.
– Оно што је забрињавајуће што Кривични закон уређује озбиљна и тежа кривична дјела насиље у породици и неразумљиво је да токлико буде опомена и новчаних казни. Таква блага казнена политика охрабрује насилнике – казала је Зековић.
Указује и на велики број повратника, код кривичних дјела је то сваки шести починилац, а код прекршаја сваки четврти.
– Када је у питању насиље које се кажњава као прекршај у односу на претходне четири године имамо благо смањење новчаних казни, али и смањење затворских казни. Оно што забрињава код прекршаја је да имамо знатно повећање условних осуда и обустава поступка, повећање одбачаја и неко врло благо смањење ослобађајућих пресуда 1,5 одсто – истиче она.
Зековић посебно указује да се стално, када је у питању насиље у породици, терет одговорности, када је систем у питању, пребацује полицији, тужилаштву и судовима, а заборавља се материјална подршка жртвама.
– Ова жена из Бара која је убијена да је имала гдје да оде, она би отишла и данас би била жива. Када жена има услове да оде, она може и да се спаси. Значи комплетан је систем заказао. То су жене са великим бројем дјеце које нису имале гдје да оду, и зато је систем социјалне заштите један од кључних који мора да поднесе одговорност. Закон о социјалној и дјечјој заштити, као и Закон о заштити од насиља у породици наводе обавезу материјалне подршке жртвама насиља. Међутим, по том питању се не ради апсолутно ништа и жртве насиља имају само право на материјалну помоћ као сви други грађани. А те накнаде су толико ниске да је бијег из насиља у ствари одлазак у сиромаштво у којем опет не могу да преживе – наводи Зековић.
Она истиче да ћемо, ако правосудни систем не прати социјална подршка, и даље имати овакве ситуације у којима жене губе животе услед насиља.
