Jош jедна жена jе убиjена од стране партнера. Трудна жена jе претучена на смрт. Трећа жртва партнерског злочина из мржње, у последњих пар мjесеци. У сваком од три фемицида, институциjе су биле информисане, а ниjесу зауставиле партнерско злостављање коjе jе траjало, и нажалост ескалирало убиствима. Заштитни систем државе ниjе ни jедну од три жртве сачувао. Како и зашто ниjе нити jедан од три злочинца заустављен су питања на коjе jош немамо одговор, а коjе нам jе држава одавно дужна, саопштила је извршна директорица СОС телефона за жртве насиља Биљана Зековић у име неколико НВО који се баве овим питањима.
Како је нагласила, од надлежних траже персонализациjу одговорности и преиспитивање поступања, отварање списа предмета и именовање пропуста.
- Jавност има право да зна гдjе су били пропусти, зашто и како злочин ниjе заустављен. А могао jе, приjе свега бољим системом рада полициjских и правосудних органа у откривању насилника, спрjечавањем да се насиље понови кажњавањем насилника драстичним затворским казнама, бољом организациjом помоћи свим преживjелим жртвама породичног насиља од стране система социjалне заштите - истакла је она.
Према њеним ријечима, оно што знамо jе да убиствима жена увиjек претходи дуготраjно породично насиље - вербално понижавање, физичко поврjеђивање, мучење... и да се исто тако убиjаjу на наjсуровиjи начин.
- Знамо и да велики броj убистава жена ниjе сприjечен због изостанка благовремене и ефикасне реакциjе институциjа система, од неблаговременог реаговања на приjаве насиља, преко релативизациjе опасности и несагледавања околности коjе угрожаваjу безбjедност жртве - додала је она.
Истакла је да откривањем пропуста коjи су се десили у претходним случаjевима, требало се доћи до снажниjих механизама раног откривања породичног насиља и његовог прекидања у почетноj фази, када jе могуће jош помоћи жртви и вратити jе у нормалне токове живота.
- Зато, умjесто дефанзивног стања институциjа и службеника коjи пате од недостатка одговорности за настале посљедице, тражимо преузимање одговорности за изгубљене животе жена. Жртве не смиjу бити препуштене саме себи, злостављане од насилника, незаштићене од државе - додала је.
Траже од Владе, Парламента, Одбора за људска права и родну равноправност, Женског клуба да испитаjу и обjасне jавности шта не функционише у систему коjи jе овлашћен да штити животе жена и дjеце.
- Уколико то изостане, жене у Цроj Гори остаjу редовне мете мизогине и ретроградне културе и праксе, а да Црна Гора ниjе ни трепнула да заустави злочин из мржње према женама. У потпису: СОС телефони за жене и дjецу жртве насиља Подгорица, Никшић, Биjело Поље, Беране, Плав и Улцињ, Сигурна женска кућа Подгорица, Дефендологиjа-Центар за безбjедоносна, социолошка и криминолошка истраживања Црне Горе, Центар за ромске инициjативе - закључено је у саоштењу.
