Након обавјештења Министарства здравља од 30. новембра 2021. године о томе да се у клинци ЛИВ у Турској одобравају трансплантације бубрега од сродног живог донора, Конзилијум доктора Клиничког центра Црне Горе је, послије детаљно спроведених медицинских испитивања, у јануару 2022. године, одобрио слање три пара пацијената у Истанбул. 

- У наставку достављамо најчешћа питања и одговоре у вези са овом темом. У прилогу су и видео изјаве директорице КЦЦГ, Љиљане Радуловић, предсједнице Етичког комитета КЦЦГ, Марије Крњевић и директорице Завода за трансфузију крви, Тамаре Шћепановић- наводе у саопштењу.

1. Ко може да буде мој донор бубрега? 

Ваш донор за трансплантацију бубрега од сродног живог донора у Турској могу да буду чланови уже и шире породице до четвртог степена сродства. То су: родитељи (I степен), брат и сестра (II степен), дјед и баба (II степен), тетка, ујак и стриц (III степен) и њихова дјеца (IV степен). 

2. Шта је улога Етичког комитета КЦЦГ?

Сагласност Етичког комитета Клиничког центра Црне Горе је неопходна за оне живе доноре који нијесу у првом степену крвног сродства с примаоцима органа. Одлукама Етичког комитета смањује се ризик а повећава се успјешност трансплантација.

3. Гдје могу да урадим анализу подударнсоти органа?

За разлику од ранијег периода када су се пацијенти за имунолошке претраге за степен имунолошке подударности између примаоца и донора органа упућивали у иностранство однедавно се те анализе могу обавити у лабораторији за ХЛА типизацију у Заводу за трансфузију крви Црне Горе, у Подгорици, што такође помаже у доношењу одлуке о подобности трансплантције бубрега с имунолошке стране.

4. Гдје ја и давалац органа вршимо припреме за трансплантацију?

Комплетне претраге примаоца и донора органа раде се у оквиру здравственог система у Црној Гори, најчешће у Клиничком центру Црне Горе у Подгорици. 

5. Гдје се спроводи даљи медицински третман након трансплантације?

Ваше здравствено стање, након трансплантације, прате специјалисти КЦЦГ. У случају појаве компликација у посттрансплантационом периоду које се евентуално не могу ријешити у оквиру здравственог система у Црној Гори, пацијенти се могу упутити у центар у коме је рађена трансплантација органа. 

6. Ко одлучује о редосљеду којим ће се радити трансплантација бубрега од сродног живог донора?

На основу цјелокупне обраде парова за живу сродну трансплантацију бубрега, уролошко-нефролошки конзилијум одлучује о томе да ли постоји могућност за лијечење овом методом. Уколико је мишљење конзилијума позитивно, пацијенти се упућују на лијечење у клинику у којој се трансплантација обавља. Коначну одлуку о томе да ли ће трансплантација бити извршена доноси трансплантациони тим клинике на коју су парови упућују.

7. Шта ће бити са пацијентима који тврде да су нашли несродне доноре за трансплантацију бубрега?

У Црној Гори до сада никада нијесу извођене трансплантације бубрега од живих несродних донора, нити су пацијенти били упућивани у стране институције на овакав вид трансплантације бубрега.

У појединим државама и зонама постоје тзв. црна тржиста, гдје се преко тзв. „брокера“ и посредника договарају трансплантације на црном тржисту органа. У неким државама постоји неетичка пракса да се органи узимају од затвореника и да пацијенти тамо путују ради трансплантације, због чега стручна јавност и међународна заједница стално осуђују власти таквих држава за кршење темељних људских права и увијек апелују да се такве праксе укину. Због тога су путовања ради трансплантације у друге државе под посебном и будном пажњом међународне заједнице, а посебно Европске уније која је покренула и платформу за праћење путовања ради трансплантације, с циљем сузбијања неетичке праксе у овој области. Црна Гора је ратификовала и Конвенцију о борби против трговине људиским органима Савјета Европе из 2015. године. Министарство здравља и надлежни специјалистички конзилијуми се такође руководе Истанбулском декларацијом о спрјечавању купопродаје органа и трансплантационом туризму из 2008. и 2018. године. 

8. Да ли Црна Гора планира да омогући трансплантације бубрега од несродних донора?

Трансплантација органа од несродног живог донора носи са собом низ отворених етичких питања и проблема. Зато је ово питање и у надлежности етичких комитета установа и етичких комитета при министарставима здравља држава којима се пацијенти јављају са захтјевима да им омогуће овакав вид трансплантације. 

Неријетко се дешава да етички комитети болница или министарстава здравља након спроведене евалуације и прикупљених информација одбију извођење оваквих трансплантација бубрега због сумње да нијесу мотивисане искључиво жељом да се помогне обољелом – алтруизмом,  већ материјалним или другим користима. Ово је један од разлога, осим нарушавања здравственог стања даваоца органа, због чега комплетна научна и медицинска јавност иду у правцу промовисања трансплантација од кадаверичних (умрлих) донора органа. 

9. Шта подразумијева кадаверична трансплантација?

Кадаверична трансплантација је метода лијечења пацијента код којих је дошло до неповратног губитка функције виталних органа од донора код којих је наступила мождана смрт. Кадаверична трансплантација подразумијева узимање органа након смрти пацијента и њоме се  могу обезбиједити јетра, бубрег, панкреас, срце, плућа, цријева. Такође, могу се донирати ткива као што су коштана срж, срчани залисци, рожњача, дјелови костију и кожа. Управо кадаверичне трансплантације треба да буду окосница поступног рјешавања овог проблема у Црној Гори. Тиме се даје шанса за трансплантацију и нови живот пацијентима којима је неопходно срце, плућа, јетра, цијева, други органи за које не постоји замјенска функција у широкој пракси, попут дијализе код пацијената с терминалним губитком функције бубрега. 

10. Шта је са чланством у Еуротранспланту?

Црна Гора има потписан уговор о могућности размјене органа од кадаверичних донора са системом Еуротранспланта од 2018. године. У току су преговори с Еуротрансплантом око TTA (teaching and training) уговора у вези са едукацијом кадра из црногорског здравственог система потребног ради наставка сарадње с Еуротрансплантом и око наставка развоја ових програма у Црној Гори.

Уз то, Црна Гора од средине 2021. године преговара и са Републиком Хрватском о наставку сарадње у области трансплантационе медицине, која је до сада била на добром нивоу и за коју се надамо да ће бити настављена.

КОВИД 19 пандемија је значајно, у цијелом свијету па и код нас и у окружењу, зауставила или успорила трансплантационе програме. Разлози су пад броја реализованих кадаверичних донора, као и бојазан од извођења трансплантација од живих сродних донора уз неопходну пратећу имуносупресивну терапију уз КОВИД 19 пандемију и ризик ког ови пацијенти због такве терапије могу да имају. Како се ситуација са пандемијом буде побољшавала, тако се очекују и бољи резултати у трансплантационој медицини.