/ -Фото: SHUTTERSTOCK

Одласком младих за 30 година изгубили смо 7,5 милијарди еура

Црну Гору скупо кошта небрига о омладини

Грубе рачунице показуjу да jе у посљедњих 30 година Црну Гору напустило око 150.000 становника, или сваки четврти грађанин, те да ће усљед негативног демографског тренда броj становника у Црноj Гори 2050. године бити приближан броjу становника током осме деценије прошлог вијека, констатовано је у анализи коју је урадила Организациjа црногорских студената у иностранству (ОЦСИ), под називом "(Од)јава из Црне Горе: Мапирање пута ка циркулацији мозгова".

У том документу је предочено да је истраживање Вестминстерске фондациjе из 2019. године показало да за сваког грађанина коjи напусти државу Црна Гора губи око 50.000 еура, што би, када се срачуна у новцу, значило да смо у последње три деценије само по основу исељавања грађана изгубили 7,5 милијарди еура. Вестминстерска фондациjа је указала и да одлазак jедне младе особе Србиjу кошта 53.500 еура, Македониjу 44.700, а Албаниjу 33.200.

У земљама ЕУ нашим грађанима се изда до 4.000 радних дозвола

ОЦСИ констатује да данас одлазак наjчешће подразумиjева привремено или траjно пресељење у земље Европске униjе (ЕУ) и Европе генерално, иако се биљежи и традиционални тренд одлазака у САД и Латинску Америку, коjи jе нотиран jош почетком 19. виjека, као и у Азиjу, коjа постаjе све интересантниjа у последње вриjеме.

– Оно што нарочито забрињава и поjављуjе се као нови тренд jесте одлазак све већег броjа висококвалификоване радне снаге. Према доступним процjенама, величина црногорске диjаспоре jеднака jе броjу становника коjи живе у Црноj Гори, а главне дестинациjе укључуjу регион, Латинску Америку, Сjедињене Америчке Државе, Турску, Шваjцарску, Луксембург и Њемачку. Тачно утврђивање стопе емиграциjе црногорског становништва умногоме jе отежано jер не постоjи у потпуности развиjен систем праћења екстерних миграциjа. Са друге стране, подаци Европске агенциjе за статистику указуjу на то да се броj дозвола коjе су црногорским држављанима/кама издале земље ЕУ учетворостручио у периоду од 2010. до 2019. године. Црногорским држављанима jе 2019. године Европска униjа издала близу 4.000 радних дозвола, у поређењу са 2010. када jе то учинила за приближно њих 1.000 – наводи се у истраживању.

Истраживање је обухватило 132 испитаника/це, а у питању су високошколци запослени широм свиjета старости од 24 до 40 година, од којих 19 одсто живи на Западном Балкану, а 81 у остатку свиjета. Укупно 60 одсто испитаника размишљало је о повратку у Црну Гору, а и 86 проценатао доприносу својој држави из иностранства.

– Кључни разлог за емиграциjу младих је, према њиховим ријечима, друштвено-политичка ситуациjа у Црноj Гори. То је најчешће навођен разлог емиграциjе, а идентификовани су проблеми у областима jавне управе, владавине права, здравственом и образовном систему. Други разлог је приступ тржишту рада и радна (не)култура, маргинализациjа поjединих занимања на тржишту рада, те риjетке прилике за додатно усавршавање и напредак. Низак животни стандард и примања навођени су тек као трећи или четврти у низу разлога емиграциjа – наводи се у истраживању и додаје да је потрага за квалитетнијом образовном понудом, коjа касниjе води и до професионалних прилика у иностранству, још један од разлога зашто се одлази из Црне Горе.

Неправда и перцепциjа присутности високог степена непотизма и корупциjе многе нису оставили равнодушним, показују изјаве објављене у склопу истраживања, док су недостатак меритократиjе и фер такмичења на многе испитанике оставили негативан утисак током живота у Црноj Гори.

– У jедном тренутку ми jе било доста свега: политике, непотизма и тога да мораш да познаjеш некога у администрациjи да би успио да приступиш наjjедноставниjим услугама у догледно вриjеме. Ма, морао си имати везу за све. Уморио сам се од тога да мораш да се убациш у калуп окружења да успиjеш у нечему у чему си добар. И нико не примjећуjе да смо ту колективно на губитку – казао је један од испитаника.

Други испитаник је оцијенио да се у Црноj Гори, нажалост, jош увиjек не вреднуjу квалитети и компетенциjе, него везе, припадности групама, племенима и клановима.

– Бољитка због тога нема и неће га jош дуго бити. Нажалост, изгубљене су генерациjе, а овој дjеци што расту jедино могу да поручим да што млађи оду – биће им лакше – рекао је тај испитаник.

Према неким изјавама, новац није главни фактор за одлазак.

– Ниjе новац био прекретница, обоjе смо радили у међународноj институциjи и имали смо конкурентне плате, радили смо послове за коjе смо школовани и живjели смо сасвим добро. Али, неке ствари немаjу циjену. Приjе неколико година маjка ми jе била на ивици смрти, а могао jе спасити лиjек коjи нисмо имали у Црноj Гори. На сву срећу, успjели смо да га набавимо на вриjеме, али ме jе то искуство натjерало да преиспитам квалитет живота у Црноj Гори – наводи се у једној од изјава у истраживању.

Један испитаник је казао да је отишао и због културно-социолошких аспеката, затворености друштва, непотизма, корупциjе, лажне бриге за земљу од стране политичке елите, култур-фашизам како лажних либералних, тако и радикалних струjа, те опште непрофесионалне атмосфера у било коjоj институциjи и, на краjу, потпуног одсуства критичке свиjести.