Институција Заштитника људских права и слобода утврдила је да су надлежни у здравственом систему прекршиили кровни пропис, Закон о обавезном здравственом осигурању, и дискриминисали брачни пар из Будве, јер им није одобрена вантјелеснa оплодња с обзиром на то да немају црногорско држављанство иако деценијама живе у Црној Гори. Супружници су се пожалили Омбудсману наводећи да им jе почетком 2020. године, на основу прегледа у клиници у Будви предложена вантjелесна оплодња, те да им је поступак вантjелесне оплодње одобрен о трошку здравственог осигурања од Комисиjе за вантјелесну оплодњу Клиничког центра Црне Горе. Међутим, у даљем поступку за добиjање упута од изабраног доктора за жене, у Дому здравља у Будви су упознати да немаjу право jер су из Републике Српске, односно држављани Босне и Херцеговине. Подносиоци притужбе без обзира на то што дужи низ година живе и раде у Црноj Гори истичу да им jе ускраћено да се остваре као родитељи чињеницом што jе вантjелесна оплодња ограничена само на држављане Црне Горе. Такође, сматраjу да треба да имаjу неке олакшице с обзиром на околност да супруг од 1. марта 1997. године кроз стални радни однос доприноси шеми здравственог осигурања, а при томе има и стални боравак.
Заштитник је, како се наводи у мишљењу које потписује савјетница Нерма Добарџић, посебно циjенио околност да Закон о обавезном здравственом осигурању у смислу здравствене заштите не обухвата само црногорске држављане, нити су осигураници у смислу истог закона само црногорски држављани, већ и странци. Омбудсман истиче да jе у конкретном случаjу као дискриминаторни основ, односно лично своjство наведено држављанство, а коjи Европском конвенциjом за заштиту људских права и основних слобода ниjе изричито предвиђено, док jе Законом о забрани дискриминациjе експлицитно предвиђен као jедан од основа у односу на коjи jе забрањен сваки облик дискриминациjе, док jе подручjе у коjем се десила дискриминациjа здравље, односно здравствена заштита.
– Подносилац притужбе jе истакао да има здравствено осигурање од 1997. године, коjа чињеница jе могла бити оспорена и побиjена од ресорног министарства, али оно ниjе дало осврт на ту околност. Самом чињеницом да jе прописано здравствено осигурање, односно заштита не само домаћих држављана, већ и странаца, то се ствара неjеднакост у остваривању права лица коjа подлиjежу остваривању овог вида здравствене заштите, а с обзиром на држављанство – наводи се у мишљењу омбудсмана.
Истичу да иако ресорно министарство ниjе указало на легитимни циљ, нити обjективно и разумно оправдање заштитник апострофира да Уставом jесте заjамчено право сваког грађанина на здравствену заштиту и да као такво не подразумиjева право на врсту и опсег здравствене заштите у неограниченом обиму и квалитету, већ на здравствену заштиту коjа произилази из обавезног здравственог осигурања у оквирима коjи су утврђени законом и у складу са реалним материjалним могућностима државе.
– Такође, нужно jе указати на чињеницу да у конкретном случаjу подносиоци притужбе ниjесу у позициjи лица коjа у земљу стижу незаконитим путем и потом траже приступ jавним услугама, као ни лица коjа врше сезонске послове, већ лица коjа бораве у Црноj Гори од 1997. године и уплаћуjу доприносе Фонду здравственог осигурања на исти начин као и држављани Црне Горе – наводе у институцији.
Подсјетимо, према ранијим подацима МУП-а, у Црној Гори живи 63.746 странаца, од коjих jе за 30.930 одобрен статус странца са сталним боравком jер годинама живе у нашоj држави и потенциjални су добитници држављанства, док jе за 32.816 лица одобрен привремени боравак у Црноj Гори.
