У Црној Гори је, од почетка ступања на снагу Одлуке о измјени Одлуке о критеријумима за утврђивање услова за стицање црногорског држављанства пријемом до 15. априла поднијет 921 захтјев за стицање црногорског држављанства пријемом, казали су Министарства унутрашњих послова (МУП).

Из тог ресора су подсјетили да су, сходно Закону о црногорском држављанству, у обавези да одлуку по поднијетим захтјевима донесу у року од једне године од дана покретања поступка.

- До сада ниједна особа није стекла црногорско држављанство на основу ове одлуке- казали су из МУП-а агенцији МИНА.

Експерт за статусна питања странаца и миграната Бојан Бугарин је оцијенио да је врло реално очекивати да пет до седам хиљада странаца у току ове године, поднесе захтјев за стицање црногорског држављанства, уколико измјене Одлуке остану на снази у наредном периоду.

- У што сумњам. Један од првих задатака нове владе сигурно ће бити стављање тих измјена ван правне снаге- рекао је Бугарин.

Он је казао да ће те особе већ крајем ове или почетком наредне године бити у прилици да стекну црногорско држављанство али и, након двије године пребивалишта, бирачко право.

- Велики дио тих особа би већ 2024. године био у прилици да оствари своје бирачко право- рекао је Бугарин.

Бугарин је, коментаришући то што је Социјалдемократска партија у фебруару предала иницијативу Уставном суду за оцјену уставности и законитости одредби Одлуке, казао да је такав потез био очекиван.

- Имајући у виду да су измјене донијете на незаконит начин и супротно Пословнику о раду Владе, као и да су усвојене измјене и допуне у супротности са Законом о странцима и да га апсолутно дерогирају и обесмишљавају- рекао је Бугарин.

Како је појаснио, Одлука је омогућила свим странцима, који имају најмање десет година привременог боравка, не прецизирајући врсту привременог боравка, да аплицирају за стицање црногорског држављанства.

- Могућа је и комбинација привременог и сталног боравка, па тако на примјер, могућа је комбинација девет година привременог боравка и година сталног боравка- додао је Бугарин.

Он је, на основу истраживања и података до којих је дошао, процијенио да би се око десет хиљада црногорских држављана, који имају и држављанство неке од држава чланица Европске уније, ЕФТА-е и САД-а, као и пребивалиште у тим земљама у којима остварују и бирачко право, могло наћи под ударом најављених измјена и допуна Закона о регистрима пребивалишта и боравишта, у смислу губитка пребивалишта у Црној Гори.

- Значајан дио од тог броја и могао би се наћи под ударом Закона о црногорском држављанству, у дијелу губитка црногорског држављанства по сили закона, за оне који су та друга држављанства стекли након 3. јуна 2006- додао је Бугарин.

То би, према ријечима Бугарина, у коначном могло довести и до брисања тих особа из бирачког списка Црне Горе.

Он је казао да, када је ријеч о Србији, на основу анализа које је радио, процјењује да је од 50 до 80 хиљада држављана Црне Горе након 3. јуна 2006. стекло држављанство Србије, као и да већина њих има пребивалиште у Србији и остварује бирачко право у тој земљи.

- Тиме се стварају претпоставке за губитак црногорског држављанства по сили закона, као и за губитак пребивалишта у Црној Гори, сходно најављеним измјенама и допунама Закона о регистрима пребивалишта и боравишта, што у коначном може довести до губитка бирачког права у Црној Гори- појаснио је Бугарин.