Јавни простор у Црној Гори је радикализован, затрован и срозан на ниво препуцавања, која више приличе ријалити програму него компетентном и озбиљном дијалогу, оцијенила је филозофкиња Паула Петричевић, јавља агенција МИНА.

Она је у интервјуу агенцији Мина рекла да би релативно брзо “пресахла врела узбичених подјела, да би се затрпали ровови” и превазишли јазови у црногорском друштву, када би се политичари почели бавити политиком, а вјерски лидери вјером.

Подјеле у црногорском друштву, како је навела, имају дугу и мучну историју, која се посљедњих 30 година држи на “промјенљивој ватри” и у стању сталне приправности, у зависности од дневно-политичких циљева.

-По истоме шаву распала се и партија која је наслиједила Савез комуниста Црне Горе и доминирала црногорским парламентаризмом читав његов вијек, па је у том смислу велика одговорност за подјеле на њој-казала је Петричевић.

Она је рекла да су тај “шав” маестрално капитализовале обје партије, “које су се испилиле из њеног шињела и том трасом бетонирале доминантни политички дискурс у годинама које ће услиједити”.

Према ријечима Петричевић, политичке елите су преко подјела остваривале своје интересе а, како је навела, црногорске партије су на њима, скоро без изузетка, изградиле окоснице својих програма.

Она је оцијенила да се питања нације и вјере неуморно експлоатишу.

-Али кад питате ко је најодговорнији, ја бих рекла – наша глупост, поводљивост и неспремност да преузмемо одговорност за властито духовно и политичко пунољетство- рекла је Петричевић.

Због тога је, како је навела, одговорност политичара и вјерских вођа велика, али није једина.

-Закулисно пласирање политичке агенде под кринком вјере до изнемоглости, рабљено у сваком крвавом сценарију на простору бивше Југославије, не само да је очекивано и очито, већ је и намртво досадно- казала је Петричевић.

Она је оцијенила да је сасвим излишно очекивати било какво преузимање одговорности од вјерских лидера.

Подјеле у црногорском друштву, сматра она, плански се и стратешки обнављају, како би се грађанима скренула пажња са празних џепова, класног јаза, као и са претходних и текућих малверзација.

-Како би нам се скренула пажња са тога да смо умјесто меритократије добили безочни непотизам “по дубини” и нове ”носиоце споменица”, са тога да нијесмо друштво владавине права него само и једино привилегија- додала је Петричевић.

Она је навела да је промјена власти донијела велико разочарање, као и да се, како је рекла, ни за педаљ није промијенила “огавна владајућа политика”.

-Грађани који не пристају на језик и атмосферу предратног стања, који одбијају да мрзе своје неистомишљенике или се повлаче из јавног дјеловања, или пакују кофере- рекла је Петричевић.

Она је оцијенила да се сам концепт помирења недовољно разумије и додала да нема помирења без суочавања са конфликтном и неријетко ратном прошлошћу.

-Нема те амнезије која може осигурати одрживи мир- навела је Петричевић.

Она је казала да тензије, које је произвело устоличење митрополита црногорско-приморског Јоаникија, нијесу биле повезане са вјером или вјерским слободама, али јесу са патернализујућим и негаторским односом Српске православне Цркве (СПЦ) према Црној Гори.

-Ту су и помало карикатурални напори нове опозиције да се врати у седло, макар и по цијену насиља и распламсавања међунационалних тензија које је до сада са лакоћом и зналачки увијек конвертовала у моћан политички капитал- рекла Петричевић.

Она је казала да је СПЦ, “чија је мобилизаторска и хушкачка улога у ратовима на простору бивше Југославије неспорна, упрегнута у запрежна кола српског света”.

-Такође је проблематично и цинично то што Црну Гору од тог утицаја данас брани исти онај који га је дословно фацилитирао и омогућио у непрегледним годинама свога дугог столовања- рекла је Петричевић.

Реторика православног свештенства уочи и након 5. септембра је, како сматра, била запаљива, пасивно-агресивна, пријетећа и лишена “помирљивих обланди које су, макар једним дијелом, карактерисале литије”.

-Умјесто да раде на стварном дијалогу, препознају и признају да постоје и православни вјерници који не сматрају СПЦ или Црногорску православну цркву својом црквом- додала је Петричевић.

Петричевић је истакла да би образовне, научне и институције културе и медији требало да осигурају утемељен, образложен и уважавајући дијалог о питањима од јавног значаја.

Она је навела да то, ипак, од њих не очекује.

-Дивљачко и безумно “кадрирање по дубини” претходне и нове власти од тих институција оставило је углавном празне љуштуре које симулирају живот- рекла је Петричевић.

Она је навела да је медијски простор толико контаминиран, приземан и вулгарно пропагандистички "да се и то мало сувислих гласова држи подаље од бролга”.

-Ми оперишемо у тензичном, мрзитељском и хистерично сензационалистичком медијском простору у ком аргументи рапидно губе на тежини пред навалом оптужби, пријетњи, псовки, лајкова и шеров-истакла је Петричевић.

Она је додала да је из тог разлога потребно развијање нових вјештина примјерених новим медијима и радикално трансформисаном јавном простору.

-Грађани треба да мисле својом главом и у интересу свих, а не искључиво конфесије, нације или било које друге групе- поручила је она, истичући да само одсуство дискриминације може донијети склад, мир и просперитет.

-Док се надгорњавамо преко барикада у средњевјековној зајапурености, крупни капитал вари остатке перспективе и могућности не више неког бољег и праведнијег свијета, него голог опстанка-закључила је Петричевић.