Кандидат за судију Уставног суда, уставно-судски савjетник Иван Радојичић казао је јуче на саслушању пред Уставним одбором да би институција из које долази требало да отвори сједнице за јавност, те да дијељење правде треба да буде видљиво грађанима, како би они вјеровали правосуђу.
Сматра да перцепција јавности о правосуђу није објективна, па је указао на то да се Уставни суд суочава са недостатком кадрова, те да упркос систематизацији, они немају довољно запослених јер изостају финансијска средства за њихову попуну.
Посланица ДПС-а Јованка Лаличић питала је Радојичића да ли сматра да је у предности што већ ради у Уставном суду, пошто има и положен правосудни испит, те шта мисли да ли је перцепција у медијима и грађана другачија од стварног стања у Уставном суду. Радојичић је казао да сматра да јесте у предности, али да не би потцјењивао ни друге области у којима раде кандидати за судије.
– Не бих потенцирао себе, јер видимо да имамо јако добрих кандидата. Положен првосудни испит није услов за судију Уставног суда. Што се тиче слике у јавности, она наравно да није објективна. Критика мора да постоји и оправдана је, те бих ту тражио кривца у Уставном суду јер он није био довољно јаван. Морао би да буде укључен концепт јавности, дијељење правде мора бити видљиво, јер то доприноси повјерењу у суд. Као судија бих иницирао да сједнице буду јавне, па и да постоји видео линк гдје би јавност могла да види како се одлучује у Уставном суду – казао Радојичић.
Посланик СНП-а Драган Ивановић питао је Радојичића зашто велики број уставних жалби није ријешен пред Уставним судом и да ли ће он сјутра, ако буде изабран, допринијети проактивнијем дјеловању те институције, односно сам покретати иницијативе да ли је неки акт у складу са Уставом и законом. Радојичић је казао да стручна служба нема довољно кадра, а изостаје и финансијска стимулација.
– Треба повећати број уставно-судских савјетника и ту нам треба промптна помоћ. Што се тиче проактивног дјеловања, оно носи ризик од велике концентрације моћи у Уставном суду, јер он може сам да бира законе које ће оцјењивати. Мислим да је то један од разлога што та могућност није кориштена у великој мјери – казао је Радојичић, наводећи да је суд покретао иницијативе када је примјећивао проблеме у актима и њиховој усаглашености са Уставом.
Посланица ДПС-а Весна Павићевић указала је да медији често указују на блокаду Уставног суда због недостатка судија, па ју jе занимало да ли jе то тачно и да ли суд ради. Такође је питала да ли је предсједник суда покушао да попуни недостајућа радна мјеста, да ли му искуство у Њемачкој и Стразбуру може помоћи у Уставном суду, те да ли је спреман да издваја мишљење уколико није сагласан са колегама.
– Уставни суд није у блокади, али постоји ризик од недоношења одлука и то није добро. Највећа опасност је изборни поступак, па може да се деси да не могу да се прогласе изборни резултати. Што се тиче другог питања, сваки предсједник је покушавао да прими нове кадрове, али то се све сводило до четворо људи, а треба најмање 10. Тај поступак запошљавања преко Управе за кадрове споран је јер то треба да ради Уставни суд. Систематизација постоји, али то је мртво слово на папиру ако нема финансијских средстава– казао је Радојичић, додајући да му међународно искуство свакако може помоћи.
Посланик ДПС-а Луиђ Шкреља питао је кандидата ко је крив што Уставни суд није комплетиран, те да ли је та институција у пуном капацитету.
Шкреља је рекао да код кандидата види жељу, знање и стабилност да се ухвати у коштац са проблемима који постоје у Уставном суду.
Радојичић је казао да поступак за избор судија траје, да има разумијевање и за политички моменат, али да у погледу попуне мјеста судија постоје јасни разлози хитности, те апеловао на посланике да успјешно заврше избор ако имају кандидате.
