Радио-телевизија Црне Горе ускоро ће наjвjероватниjе бити једина телевизијска медијска кућа са националном фреквенцијом која је у власништву црногорских држављана, с обзиром на то да су све остале ТВ куће са националном фреквенцијом већ продате или су у фази продаје лицима и компанијама ван наше државе.
Почетком октобра компанија "Унитед медија" потписала jе писмо о намjерама да откупи 51 одсто "Виjести" – новина, портала и телевизиjе.
Власник ТВ Прва у Црноj Гори jе од 2018. србиjански предузетник Срђан Миловановић, а Нове М "Унитед груп".
Познаваоци медијских прилика у Црној Гори кажу да проблем одрживости медија у Црној Гори није нов, те да власничка структура над медијима није гарант њиховог квалитета.
– Чиjе власништво jе медиj jесте важно, али ниjе никаква гаранциjа да ће медиj у власништву домаћих људи бити бољи и свесрдниjе служити jавном интересу од медиjа у власништву странаца. Добар медиjски законодавни оквир и независне институциjе коjе се баве медиjима јесу оно што jе много битниjе од тога у чиjим рукама су медиjи – каже за "Дан" дугододишњи новинар и предсjедник Скупштине Медиjа центра Драгољуб Душко Вуковић.
Извршни секретар Медиjског савjета за саморегулациjу Ранко Вуjовић оцјењује за "Дан" да је одрживост медиjа стари проблем и ниjе од jуче, те да то ниjе само проблем Црне Горе већ свих мањих држава у Европи. Он истиче да су још приjе 20 година били свjесни овог проблема, када су рађени први медиjски закони, када су били дефинисали фонд за помоћ медиjима.
– Таj фонд jе био тада везан за претплату за jавни сервис, коjа се прикупљала преко телефонских рачуна. Продаjом Телекома таj фонд jе престао да постоjи. У то вриjеме, говорим о 2008. години, jош ниjе био угрожен опстанак црногорских медиjа, као што jе то данас. Напротив, у том времену су неки локални медиjе били и те како профитабилни. Поjава кабловских телевизиjа и даља дигитализациjа медиjа у протеклих десет година довела је готово све црногорске медиjе на ивицу опстанка. Тираж новина jе драстично опао и малтене ове медиjе довео на саму ивицу рентабилности. Моћниjе телевизиjске куће из региона почелесу да преузимаjу маркетиншко тржиште локалних телевизиjа, што jе додатно довело до угрожавања њиховог опстанка. Све ово jе имало за последицу или гашење поjединих медиjа или њихово преузимање од страних компаниjа коjе долазе из других држава. Ситуациjа jе тренутно таква да смо близу тога да останемо са РТЦГ, као jедином црногорском телевизиjом и то само зато што се она финансира новцем грађана – изјавио је Вујовић.
Он истиче да препуштање телевизиjског тржишта страним компаниjама и великим медиjским концернима ниjе добро за државу.
– Ниjе добро да држава нема локалне медиjе коjима су блиски проблеми црногорског друштва и коjи имаjу или економски или политички интерес да дођу у Црну Гору. Посебно ниjе добро када странци домаће телевизиjе злоупотребљаваjу у политичко пропагандне сврхе – сматра Вујовић.
У скупштинској процедури су тренутно измјене Закона о заштити конкуренциjе које се односе на услове за именовање директора Агенциjа за заштиту конкуренције, замjеника директора, предсjедника и чланове савjета.
Брисане су одредбе коjе се односе на пет година радног искуства у области заштите конкуренциjе, јер тренутно веома мали број лица испуњава те услове, па се измјенама отвара могућност за већу конкурентност на конкурсу. Нови манаџмент Агенције, такође, имаће утицај и на то да се спроведу процеси продаје неких медијских кућа зато што они мораjу да добиjу сагласност Агенциjе за заштиту конкуренциjе.
