Генерални директор Радио Телевизије Црне Горе Борис Раонић истакао је да је Јавни сервис остварио озбиљан напредак али да и даље треба улагати озбиљне напоре да се рјесавају развојни проблеми, те велики проблеми праћења технолошког развоја. Он каже да су подзаконски акти готово комплетно промијењени.

Комерцијални медијима није у интересима да постоји Јавни сервис онакав какав би требао да буде. Наравно, одређене политичке структуре желе да контролишу Јавни сервис а то није само специфичност Црне Горе него специфичност региона и Европе", истакао је Раонић у емисији “Пресс плус са Рајком Раичевић”.

Он је казао да политичке партије имају интенцију да контролишу Јавни сервис и његова професионалност и независност у бројним политилчким структурма у у Црној Гори није у интересу.

- Наравно постоји и цивилни сектор друштва који треба да се снађе у новим неким околностима да препозна жељу да се ствари мијењају и да конструктиван допринос промјенама. У том једном амбијенту ја сам очекивао много већин број кљуди који желе да помогну промјенама у Јавном сервису- истакао је он.

Он је казао да Јавни сервис има прво организационе проблеме, односно комплетно је промијењену организациону структуру, те да је ту урађен један нови начин рада који обухвата интегрисање два медија које закон препознаје и онлајн медија као трећег медија.

- Имамо лошу радну културу, велики број људи који обављају минимум послова и велики број људи који избјегавају било какву радну обавезу- истакао је Раонић.

Он је казао да продукција РТЦГ није била довољна, квалитет није био на задовољавајућем нивоу, и да је он поносан на то што је у последњих десет мјесеци повећана продукцију за 50 посто у односу на 2019. годину.

- Имамо велике проблеме по питању праћења технолошког развоја, бројни елементи Јавног сервиса су превазиђени. Ми морамо пратити технолошки развој, наш Радио Црне Горе мора ући у битку са Јутјубом са Спотифајом, и то је нешто што су бројни Јавни сервиси у свијету радили- додао је Раонић, пише РТЦГ портал.

Истакао је да и Телевизија Црне Горе мора да крене озбиљне реформе по питању и визуелног и новинарског израза.

- По питању подзаконских аката, мислим да је сваки подзаконски акт промијењен, дакле унутрашња организациона структура и подзаконски акти су готово комплетно промијењени- казао је Раонић и додао да имиџ није био онакав какав би требао да има Јавни сервис, те да га брине да и даље постоје јаке структуре у Црној Гори које желе да Јавни сервис и даље има лош имиџ, а то је ствар којом мора да се позабави.

Казао је да финансијска ситуација, унутрашње процедуре, административно функционисање такође један од изазова са којима су се сусрели али, да је то ствар која се не може ријешити преко ноћи.

- Ми имамо озбиљне проблеме по питању ствари које се називају културном баштином. ТВ архива у Црној Гори није дигитализована, дакле комплетно видео и аудио насљеђе у Црној Гори у задњих 55 односно 77 година није дигитализовано за разлику од Хрватске, Србије и ми морамо да уђемо у тај посао- истакао је он.

Казао је да због начина на који су се чувале неке друге ствари, на примјер музички инструменути, они сада имају буквално детективске послове да утврде гдје су нестали инструменти.

- Ми смо затекли пуну систематизацију, веома је мали број људи које смо могли да доведемо са стране и дакле са тим кадровским рјешењима ми морамо малтене преко ноћи да покажемо да смо Јавни сервис. Оно што је био проблем је неизбалансираност када је у питању извјештавање Јавног сесрвиса, и то је једна ствар која највише оптерећује јавност- истакао је Раонић.

Извршни директор Медиа Центра Горан Ђуровић је казао да је указивао на незаконитост када је у питању поступак избора Раонића.

- Мој утисак послије годину дана је да је данас партијски притисак остао исти. То је ипак 14 милиона еура које грађани плаћају, па да видимо како се то троши- истакао је Ђуровић. 

Он је рекао је да су макар у једном случају рекли да је бар неких 150.000 било потпуно незаконито подијељених варијабила за запослене, додајући да има правилник везан за ту област.

-Очекујемо информације за ревизорске извјештаје, да видимо који је важећи извјештај, онај који је предат 31. марта ове године или онај који је предат 14. јуна- казао је Ђуровић и додао да је њихова комуникација од почетка са Савјетом РТЦГ је прилично директна.