Термоелектрана Пљевља / - фото: Милан Секуловић

Санација термоелектране, црне еколошке тачке, опет одложена

У Акцији за социјалну правду објашњавају да документ треба да дефинише циљеве Црне Горе везане за емисиjе гасова стаклене баште, енергиjу из обновљивих извора и енергетску ефикасност до 2030. године,

Министарство капиталних инвестициjа (МКИ) помjерило jе рок за израду националног енергетског и климатског плана до краjа ове или првог диjела наредне године, иако jе сходно Закону о енергетици већ било обавезно да заврши израду тог кључног документа, коjи ће опредиjелити будућност пљеваљског рударског, и уопште, енергетског сектора у земљи, jер треба да пропише рокове испуњавања обавеза земље у захтjевноj климатскоj агенди Европске униjе (ЕУ). Ово значи да се значајно касни са кључним документом који треба да ријеши горуће еколошко питање у енергетици, а то је Термоелектрана Пљевља која је једна од црних еколошких тачака Црне Горе.

Из НВО Акциjа за социjалну правду (АСП) за "Дан" кажу да су од МКИ добили документацију у којој су навели да jе став Европске комисиjе да земље чланице Енергетске заjеднице мораjу додатно ускладити своjе национално законодавство са иновираним оквиром ЕУ до краjа ове године, након чега би се стекли услови, али и боља правна основа за израду националног енергетског и климатског плана.

– На недавно одржаном састанку Савjета министара Енергетске заjеднице утврђен jе и нови рок за достављање Националног енергетског и климатског плана ЕК до 30. jуна 2023. године, а рок за достављање финалне верзиjе документа ЕК jе 30. jун 2024. године – прецизира се у документацији МКИ.

Како се додаjе, уважаваjући нове околности, као и отворена питања коjа су се jавила у процесу израде Нацрта националног плана, нарочито у диjелу коjи се односи на Термоелектрану Пљевља и нових капиталних проjеката у енергетици, МКИ jе одлучило да jе потребно уложити додатно вриjеме и ресурсе у финализациjу овог наjважниjег стратешког документа.

Неопходна праведна компензација

АСП jе препоручила и да као мjеру праведне компензациjе за грађане Пљеваља треба размотрити моделе повољних кредитних модела за грађане Пљеваља, субвенциjа или других модела помоћ, рекла jе за "Дан" Jелена Jушковић из те невладине организациjе. Према њеним риjечима, Скупштина Црне Горе, након дефинисања низа претходних питања, треба да донесе посебан лекс специјалис закон о праведноj транзициjи за Пљевља и регулисању будућности рударско енергетског сектора у том граду, коjи ће локалном становништву дати гаранциjе за праведну транзициjу, а истовремено ће дефинисати сва кључна питања у овоj области.

– Све jе то потребно имаjући у виду огромни друштвени значаj овог питања и његов огроман утицаj на локалну заjедницу, али и државу Црну Гору укупно – истакла jе Jушковићева напомињући да се та невладина организациjа интензивно бави питањем праведне транзициjе уз подршку норвешке Минор фондациjе за велике изазове.

У АСП објашњавају да Национални енергетски и климатски план треба да замиjени некадашњу Стратегиjу развоjа енергетике. Документ треба да дефинише циљеве Црне Горе везане за емисиjе гасова стаклене баште, енергиjу из обновљивих извора и енергетску ефикасност до 2030. године, као и да понуди преглед политика и мjера у вези са постизањем постављених циљева.

– Питање Термоелектране у Пљевљима ескалирало jе краjем прошле године, када jе потрошила дозвољених 20 хиљада радних сати, након чега ради супротно правилима Енергетске заjеднице. Влада jе у међувремену затражила од Енергетске заjеднице да се период ковид кризе, и све док он траjе, не рачуна у дозвољених 20.000 радних сати. АСП jе краjем прошле године доставила Скупштини и Влади сет препорука, коjима предлаже да се пропишу рокови за прелазни, односно транзициони период у погледу будућности рударско енергетског комплекса у Пљевљима, те да буду укључени сви друштвени чиниоци у то питање. Предње нарочито имаjући у виду да пљеваљски рударско енергетски сектор обезбjеђуjе наjмање трећину енергиjе у земљи, има велики утицаj на запосленост у локалноj самоуправи Пљеваља, али и узрокуjе огромне последице по здравље и животну средину у Пљевљима – предлажу из АСП-а.

Скупштина Црне Горе на нивоу консултациjа, а укључуjући све политичке субjекте заступљене у њоj, те кроз позиве упућене свим заинтересованим субjектима из свих области друштвеног живота, треба да формира посебно радно тиjело коjе ће се у интензивном року бавити овом темом. Како се указуjе, у паралелном процесу Влада треба да спроведе поступак за израду релевантних кост бенефит анализа, коjе ће анализирати економски утицаj затварања рударско енергетског комплекса у Пљевљима на локалну заjедницу и на државу (у погледу утицаjа производње електричне енергиjе) и предложити алтернативне развоjне моделе за град Пљевља.

– Све то треба да обухвати праведна рjешења за локално становништво, коjе ће у одређеном временском периоду моћи да се запосли на новим радним мjестима, те ће се тако избjећи могућност да процес затварања рударско енергетског комплекса доведе до даљег расељавања становништва и утиче да средина постане неразвиjена – кажу у АСП.