Предсједница Етичког комитета за високо образовање Мара Шћепановић казала је за "Дан" да не постоје санкције за професоре који плагирају научне радове. Према њеним ријечима, веће казне имају студенти који преписују на испитима него академско особље које је преузело туђи рад иако се ради о тежем прекршају. Она је казала да ће процесиурати све пријаве у којима се сумња на плагирање или нечасно академско понашање. Појаснила је и да су у фебруару преузели Етички комитет и допунили правилник како би могли да разматрају и анонимне пријаве.
– Нечестито понашање почиње од млађих дана и дешава се да сваке године на екстерним испитима у коментарима прочитамо да поједини наставници помажу дјеци да ураде испит како би као школа имали бољи резултат. Због свега тога морамо почети да утичемо на студенте који завршавају студије како би дјеци којој ће предавти пренијели шта је забрањено. Иако немамо могућност да радимо по пријавама за случајеве прије марта 2019. године, то могу да раде етички одбори на факултетима. Такође, немамо никакву могућност да изричемо казнене мјере што се показало у два случаја у предмету префесорице са Правног факултета гдје је претходни сазив одбора дао мишљење да је извршено нечасно понашање и ништа више. Тек када су Центар за грађанско образовање и студенти поднијели тужбу суду, онда је случај доведен до краја. Професорица Бојана Лакићевић Ђурановић је кажњена са 2.700 еура, она ће то да плати, и постоји могућност да се несметано врати на посао. Постоји широко поље гдје можемо да дјелујемо. Примјера ради, ако смо у случају студената који су ухваћени да преписују на испиту спремни да их казнимо суспензијом да двије године не могу да студирају, сматрам да је у случају плагирања рада направљен већи прекршај и поставља се питање да ли тај који је плагирао треба да се на одређено вријеме повуче из наставе – каже Шћепановићева.
Она је појаснила да су уподобили правилник на основу одлука Управног суда, који им је указао шта је било лоше у претходиним мишљењима.
– Онда је дошао тренутак да одлучујемо о тим стварима. Једна од ствари на које су нам указали пресудом је да Етички комитет нема законског основа да одлучује о случајевима који су се десили прије доношења Закона о академском интегритету у марту 2019. године, јер ово тијело није раније постојало. До тог датума ово питање се рјешевало по Закону о високом образовању којим су само етички одбори на факултетима могли да дају мишљења. Логично је да неки пропис и орган који није раније постојао не може да важи за раније случајеве. Ми смо у наш правилник о раду унијели могућност анонимне пријаве, јер је пријава досад морала да буде потписана. Тиме смо учврстили став да ниједан члан Етичког комитета нема право да у јавности говори о поступку или случају који је у току. На тај начин штитимо легитимитет, води се прецизна евиденција против кога је поднијета пријава и не желимо да доводимо у сумњу оне против којих је било ко основано или неосновано поднио анонимну пријаву. Ми смо добили двије анонимне пријаве, али су се оне односиле на предмете прије марта 2019. када је донесен Закон о академском интегритету. Ми засад радимо на оном љепшем дијелу – да промовишемо начела, упозпоравамо и пишемо препоруке за јачање академског интегритета. Наш потпредсједник Игор Ђуровић је формулисао шта је све кршење академског интегритета и промовишимо појмовник о кршењу академске честитости – навела је Шћепановићева.