Изјава премијера Здравка Кривокапића о спорним члановима у Темељном уговору који Црна Гора треба да потпише са Српском православном црквом само су домишљања и изговори да уговор у ствари не буде потписан, сматра Богољуб Шијаковић, професор Богословског факултета у Београду.

Црногорски премијер је за ТВ Вијести изјавио је да су спорна два чланa Темељног уговора са СПЦ и његова преамбула и да је у петак писмом обавијестио патријарха СПЦ Порфирија о ставу Владе Црне Горе о томе.

Један члан се, како је казао, односи на увођење нова три вјерска празника чиме би број вјерских празника у Црној Гори био већи него што то Законом о верским празницима дозвољава.  Споран је и дио члана који се односи на имовинска питања, када имовина није катастарски уписана. Шта је спорно у прембули није објаснио.

За Шијаковића који је учествовао у усаглашавању Темељног уговора, изјава Кривокапића је, како каже – чудна. Објашњава и зашто.

Примједбе које је изнео црногорски премијер Здравко Кривокапић на рачун Темељног уговора биле су усаглашене и обострано прихваћене када је он дошао у Београд током засиједања Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве.

–Док је трајао Сабор Српске православне цркве, оног дана када је он долазио на Сабор, у пријеподневним сатима, било је договорено да се та два члана коригују и да се потпуно излишном учини даља дискусија о томе и да се Уговор потпише. И то је обострано прихваћено и речено је да ће уговор бити потписан. До тога, међутим, није дошло. Сад поново имамо те исте примједбе које су фактички биле савладане у току Сабора – каже шијаковић за Спутњик.

На питање шта је конкретно спорно да се уведу нова три празника  – Свети Сава, Свети Петар Цетињски и Свети Василије Острошки, он каже да заправо није ништа и да уз малу корекцију све може да остане у складу са црногорским  Законом о празницима тако што би то били празници за које нису предвиђени нерадни дани.

Шијаковић не види проблем ни са имовином која није уписана у катастар.

„Оно што није катастарски уписано биће катастарски уписано у складу са Законом. Нико не тражи да се упише туђа имовина на име Цркве него оно што није уписано да се упише у нормалној процедури, у складу са законом. Зна се како се имовина доказује и уписује у катастар“.

А зна се, како каже, и зашто Црква није могла од 1945. да катастарски укњижи своју имовину – јер јој то није било дозвољено. Подсјећа, такође, да је обавеза државе Црне Горе била да донесе закон о реституцији имовине Цркава и вјерских заједнице. Црна Гора је својевремено донијела закон о реституцији из ког је искључила Цркве и вјерске заједнице и у њему још прије десетак година навела да ће то питање бити регулисано посебним законом. А тог закона, додаје он, нема ни на видику.

Најновије примједбе Кривокапића на Темељни уговор само су знак да је његов предлог о одлагању потписивања на јесен, на дан упокојења митрополита Амфилохија био лош изговор и да заправо све води ка томе да се уговор не потпише.

На питање шта је спорно у преамбули, Шијаковић каже да може само да процјењује, јер Кривокапић то није прецизирао. Он подсјећа да преамбула нема правно дејство, већ представља исказивање воље и ко потписује Темељни уговор.

„Оно што је битно за преамбулу у овом случају јесте да се у њој дефинишу стране које потписују уговор. Те стране постоје и оне су дефинисане и ниједна од двије стране не може да дефинише ону другу. Не настају те двије стране на темељу уговора, него претходно већ постоје да би склопиле уговор“,  истиче професор Богословског факултета у Београду.

Он се, каже, прибојава да једна страна жели у преамбули да дефинише другу страну, њен идентитет, њен правни субјективитет, што је недопустиво.

На питање кога би онда то званична Подгорица хтјела за потписника уместо Српске православне цркве,  Шијаковић каже – рецимо непостојећу православну цркву у Црној Гори.

„То је један апстрактум који нигдје не постоји. Не постоји ниједна Црква на планети која се зове Православна црква. У правном промету идентитет мора бити онакав кав он јесте, а он гласи Српска православна црква“, јасан је Шијаковић.

На констатцију да јавност тек сада сазнаје да је било неких проблема са Темељним уговором са СПЦ, наш саговорник каже да се све вријеме прави нека мистификација око њега. То је, како напомиње, један обичан, врло једноставан правни акт за чије потписивање Влада Црне Горе има посебан мотив да би била отклоњена дискриминација. И сама је то више пута наглашавала, јер једино са СПЦ није потписала тај уговор.

„Ја мислим да су то све просто домишљања како све да се дезавуише, одложи, проблематизује, мистификује. Који су прави разлози за то не знам, осим што из тога човјек извлачи закључак да је циљ да се Темељни уговор не потпише“,  оцена је Шијаковића.