Предсjедник Скупштине Црне Горе Алекса Бечић и програмска директорица Центра за демократску транзициjу (ЦДТ) Милица Ковачевић представили су данас резултате истраживања о степену отворености парламената у регион.
Бечић је том приликом захвалио jе представницима Центра за демократску транзициjу на отвореном, приjатељском и партнерском односу коjи jе, како jе нагласио, у функциjи jачања контролне и надзорне функциjе парламента, али и jачања институциjа у Црноj Гори, што представља заjеднички циљ, наводи се у саопштењу.
– Након што jе Резолуциjом Европског парламента приjе неколико дана снажно поздрављено jачање транспарентности и отворености Скупштине у претходних девет мjесеци, сада смо добили додатну потврду онога што jе у њоj садржано, од наших уважених партера из Центра за демократску транзициjу, коjи су спровели истраживање у сарадњи са регионалним и међународним партнерима. Истраживање jе заиста потврдило да смо у претходних неколико мjесеци реализовали читав низ проjеката коjи су значаjно подигли отвореност нашег парламента, а тиме и његову контролну и надзорну функциjу. Чини ми се заиста да сада по свему ономе што имамо, ономе што чуjем и од домаће и међународне jавности, али и самих грађана, парламент у Црноj Гори постаjе истински храм демократиjе– казао jе предсjедник Бечић.
Предсjедник Скупштине jе истакао да су низом реализованих проjеката, за веома кратко вриjеме, постигнути jасни, конкретни и видљиви резултати.
– Први пут у историjи црногорског парламента имате директне преносе скупштинских радних тиjела, односно одбора, то jе са jедне стране омогућило по први пут грађанима да се упознаjу са њиховим радом и прате рад посланика, али са друге стране подигло jе ниво одговорности, посвећености и активизма самих посланика коjи су чланови тих одбора. Са треће стране омогућило jе и представницима медиjа и невладиног сектора да сjеднице одбора прате из своjих канцелариjа – обjаснио jеБечић.
Он је нагласио да jе историjско достигнуће овог сазива црногорског парламента отварање парламентарног канала, те истакао да ће се у наредном периоду у сарадњи са jавним сервисом радити на додатном осавремењавању и обогаћивању програмског садржаjа, као и његовом прилагођавању наjмлађим члановима друштва.
Предсjедник Скупштине подсjетио jе да jе поред два поменута проjекта почела са радом и нова интернет презентациjа, како jе казао, далеко модерниjа и отворениjа него претходна, коjа омогућава претрагу релевантних података у отвореном формату. Такође, Бечич jе додао да jе институционализациjом представки риjешен вишедецениjски проблем, те да су на таj начин грађани испоштовани и са њима остварена комуникациjа.
– При краjу смо процеса дигитализациjе законодавног процеса. То jе jедан веома захтjеван проjекат у коjи смо ушли чим сам изабран за предсjедника Скупштине. Мислим да веома брзо долазимо до успjешног финала и тог процеса, као и да ће оваj сазив парламента, већ практично на истеку прве године мандата, имати нову компоненту, а то значи у потпуности дигитализован законодавни процес – саопштио jе Бечић.
Предсjедник Скупштине Црне Горе наjавио jе проjекат отварања регионалних скупштинских канцелариjа, сагласно препорукама Центра за демократску транзициjу.
Представљаjући истраживање Центра за демократску транзициjу, извршна директорица Милица Ковачевић истакла jе да ове су године по први пут у истраживање укључене Хрватска и Словениjа и казала да jе „Скупштина Црне Горе на првом мjесту по отворености законодавне власти од анализираних земаља са подручjа бивше Jугославиjе. Скупштина Црне Горе испуњава 77.89% постављених критериjума отворености, Државни збор Словениjе 72.31%, Скупштина Сjеверне Македониjе 68.15%, Хрватски сабор 61.15%, Народна Скупштина Србиjе 57.72%, а Парламентарна Скупштина БиХ 53.64% (Дом народа 52.43%, Представнички дом 54.84%)“.
Она jе навела да су у овом сазиву парламента остварени значаjни помаци, као и да jе испуњен велики броj предлога коjе jе ЦДТ годинама заговарао. „Циљ наших активности ниjе само да утврдимо стање у овоj области већ и да дамо препоруке за унапређење транспарентности и отворености. Захвални смо Скупштини на том напору и отворености да се прихвате наше сугестиjе – и то jе важан показатељ отворености парламента према инициjативама невладиног сектора.“, казала jе Ковачевић.
Према њеним риjечима, Скупштина Црне Горе jе за кратко вриjеме на респектабилан начин обновила и развила политике отворености „коришћењем старих и креирањем нових пракси за повећање транспарентности и комуникациjу са грађанима“.
Подсjетивши да jе отвореност власти jедан од основних постулата доброг управљања и кључна карактеристика демократских друштава, Ковачевић jе закључила да jе „повjерење jавности у рад парламента одређено управо степеном његове транспарентности, приступачности, интегритета и учинковитости“ и изразила очекивање да ће Скупштина Црне Горе остати отворена за сугестиjе цивилног сектора.
Отвореност парламената jе мjерена у периоду од jануара до средине априла ове године, на основу више од стотину индикатора. Подаци су прикупљани и анализирани на основу претраживања интернет страница парламената, правних прописа и других докумената, упитника коjи су представници ЦДТ-а упутили парламентима и другиим изворима информисања.
