Većina političkih partija, tokom izbornog procesa vanrednih parlamentarnih izbora, nije akcentovala nijedno pitanje o pravima osoba s invaliditetom (OSI), a ako i jeste, to je bilo sporadično, bez konkretnih aktivnosti, mjera i ciljeva, saopšteno je na pres konferenciji Saveza slijepih Crne Gore (SSCG).

Pomoćnica direktora SSCG, Katarina Bigović-Kulić, kazala je da su monitoringom željeli da sagledaju situaciju u odnosu na to koliko političke partije uključuju pitanja OSI, da li OSI mogu da se pravovremeno informišu, da se pridruže određenoj političkoj partiji i da se kandiduju.

- Monitoring je počeo od raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora i trajao je i nakon njihovog održavanja. Monitoring je sproveden na više načina – upućivali smo dopise izbornim listama koje su učestvovale u izborima, vršili smo monitoring pristupačnosti veb sajtova političkih partija, kao i pres kliping pitanja zastupljenosti OSI od strane izbornih lista i njihovih kandidata/kinja u medijima, pojasnila je Bigović-Kulić.

Kako je navela, dopis je poslat svim izbornim listama da se izjasne o pitanjima - Da li na listi ima kandidata/kinja s invaliditetom? Da li je politika invaliditeta zastupljena u političkom programu? Da li su prostorije i informacije pristupačne za OSI? Da li i na koji način se planira sprovođenje politike invaliditeta nakon raspodjele mandata?.

- Dopis je poslat izbornim listama 24. maja, a ponovljen je 5. juna. Od 15 izbornih lista, samo su dvije dostavile odgovore – Preokret „Za sigurnu Crnu Goru“ i „Da, mi možemo za građansku Crnu Gor“, kazala je Bigović-Kulić.

Govoreći o odgovorima koje su dobili od izborne liste Preokret „Za sigurnu Crnu Goru“, Bigović-Kulić je kazala da su njihovi predstavnici naveli da u programu imaju dio o pravima OSI, ali i da osnažuju koncept ljudskih prava uopšte.

„Oni su istakli da je njihov osnovni cilj ostvarivanje poštovanja prava svakog pojedinca. Naveli su da su njihove prostorije trenutno nepristupačne, kao i promotivni materijali, a da bi nakon raspodjele mandata, akcenat stavili na arhitektonsku, fizičku pristupačnost, osnovne servise i primjenjivanje standarda i uključenosti OSI u društvo“, rekla je Bigović-Kulić.

Ona je, govoreći o odgovorima koje su dobili od izborne liste „Da, mi možemo za građansku Crnu Goru“, kazala da su oni naveli da na listi imaju kandidata s invaliditetom.

„Tokom kampanje akcentovali su prepreke u pogledu pristupačnosti (obrazovanje, zapošljavanje, socijalna inkluzija… Naveli su različite programe i inicijative za promociju, poboljšanje stanja, finansijsku i stručnu podršku, inkluziju OSI sa ciljem veće nezavisnosti i kvaliteta života OSI. Takođe su kazali da su njihove prostorije djelimično pristupačne, ali da informacije nisu“, rekla je Bigović-Kulić.

Ukazala je da ostale političke partije koje su učestvovale u izborima nisu pokazale spremnost za saradnju sa organizacijom koja se bavi pitanjem OSI više od 75 godina.

„Izostanak odgovora pokazuje da političke partije ne mare za pitanja koja se tiču OSI, te da ista targetiraju uopšteno, kroz napominjanje unapređenja stanja. Međutim, ne postoji svijest o pravima OSI i važnosti sveobuhvatne pristupačnosti u odnosu na službene prostorije, organizaciju događaja, kreiranje i objavljivanje informacija“, istakla je Bigović-Kulić.

Smatra i da političke partije ne osiguravaju svrsishodnu zastupljenost OSI u istima.

Bigović-Kulić je kazala da su, u skladu sa članom 69 Zakona o izboru odbornika i poslanika, koji propisuje da OSI dobiju i

Predstavnica SSCG, Anđela Dragović, kazala je da su se prilikom monitoringa pristupačnosti veb sajtova političkih partija/izbornih lista vodili Pravilnikom o standardima pristupačnosti.

- Monitoring je pokazao da nijedan sajt nije u potpunosti pristupačan. Postoje pozitivni primjeri na sajtovima koji se odnose na kontrast i uvećanje fonta. Može se zaključiti da političke partije/izborne liste ne obezbjeđuju ravnopravno i jednako učešće OSI u političkom i javnom životu, navela je Dragović.

Ukazala je da na veb sajtovima ne postoje opcije pristupačnosti, dokumenti koji na njima postoje nisu e-pristupačni, da titl ili transkript nije tekstualan, da ne postoji automatska konverzija teksta u audio formatu, grafički elementi nisu adekvatno opisani, kao i da su mejlovi uglavnom linkovani.

- Smatram da u nedostaku informacija ne možemo očekivati da osobe oštećenog vida budu adekvatno informisane niti se mogu na adekvatan način upoznati sa programima određenih političkih partija/izbornih lista, samim tim ne mogu ni pristupiti određenoj političkoj partiji, jer je to sve uzročno-posljedično, istakla je Dragović.

Govoreći o preporukama, Dragović je kazala da je potrebno obezbijediti elemente e-pristupačnosti: kontrast, uvećanje fonta, istaknuti linkove, prored,  razmak, kursor, poravnanje teksta, font za disleksiju...

- Potrebno je da grafički elementi budu opisani na adekvatan način, da linkovani baneri vode na određeni link, da se omogući automatska konverzija teksta za čitače ekrana, da dokumenta budu prilagođena za čitače ekrana, kao i da multimedijalni sadržaji budu adekvtano opisani, navela je Dragović.

Kulić-Bigović je, predstavljajući podatke koji se odnose monitoring medijskih tekstova, kazala da se u 61 odsto tekstova OSI pominju direktno, dok se u 39 odsto pominju indirektno.

- U 54 teksta upotrijebljena je adekvatna terminologija, u 27 njih se koristi adekvatna i neadekvatna terminologija, u 59 tekstova se koristi neutralna terminologija, a u čak šest tekstova je bila prisutna terminologija koja nije zasnovana na principima ljudskih prava, navela je Bigović-Kulić.

Kazala je da je monitoring pokazao, kad je u pitanju model pristupa invaliditetu, da je socijalni model bio najprisutniji i to u 80 tekstova.

- Pristup zasnovan na ljudskim pravima bio je prisutan u 35 tekstova, različiti adekvatni i neadekvatni modeli u 19 tekstova, u šest tekstova su bili prisutni neadekvatni neadekvatni modeli, u tri teksta nije bio adekvatan pristup i zasnivao se na funkcionalnom modelu i u dva na milosrdnom mdoelu, rekla je Bigović-Kulić.

Kazala je da su se OSI u 97 odsto slučajeva u tekstovima pominjale pozitivno, dok su se u negativno pominjale u tri odsto slučajeva.