Илустрација / -Уницеф

Стрес окидач за менталне поремећаје

Број депресивних и анксиозних поремећаја повећан је за скоро 30 одсто, упозорава педијатар Небојша Каварић

Сваких 40 секунди jедна особа у свијету изврши самоубиство, док је пораст суицида евидентан током пандемије вируса корона. Јуче је обиљежен свјетски Дан менталног здравља, а стручњаци упозоравају да је одлика савременог човjека да води рачуна о њему тек кад дође до поремећаjа.

Педијатар Небојша Каварић у изјави за "Дан" каже да је посебно ковид пандемиjа избацила на површину сву рањивост и међусобну условљеност физичког, социjалног и менталног здравља.
– Број депресивних и анксиозних поремећаја повећан је за скоро 30 одсто. Код дjеце, посебно код адолесцената имамо сличне трендове као код одраслих уз зачајан пораст породичног насиља. Услуге у центрима и савjетовалиштима за ментално здравље за дjецу и младе су броjниjе за трећину него у Европи, а порастао jе и броj суицида међу младима.
Одjедном смо постали "свjесни" да ужа породица и окружење ниjесу довољни за развоj и остваривање дjеце и младих, у сваком смислу. Схватили смо да школе и друге едукативне, културне, спортске институциjе и активности имаjу и социjалну, важну улогу.
Зато су затварање и искључивање толико погубни за социjални а значаjно и за укупни аспект здравља код свих добних скупина, посебно код дjеце и младих – упозорава Каварић.

Додаје да је стрес, нажалост, и jедан од наjчешће присутних фактора ризика за поjаву незаразних болести садашњице, па и поремећаjа менталног здравља.

Поводом Свјетског дана ментаног здравља, шеф представништва Уницефа у Црноj Гори Хуан Сантандер каже да сваком дjетету и адолесценту треба да пружимо могућности да научи како да препозна различите емоциjе и њима управља.

– Из тог разлога треба повећати броj психолога у црногорским школама и градити школско окружење коjе с лакоћом и у складу с индивидуалним потребама пружа адекватну подршку сваком ученику и наставнику – поручио jе Сантандер.

Пандемија продубила проблеме

Из Црвеног крста Црне Горе кажу да су наjвећи степен забринутости током ковид-19 пандемиjе показивала стариjа лица, особе са инвалидитетом, социjално угрожено становништво, као и мањинске групе.

– Осим наведених страхова, поменуте групе су показивале и страх од губитка посла
и недостатка основних животних средстава за свакодневно преживљавање. Код поменутих група и особа осjетљивог менталног здравља, социjална изолациjа се продубила током пандемиjе, што jе додатно утицало на погоршање њиховог цjелокупног менталног здравља – истичу из Црвеног крста.

Из Уницефа упозоравају на процjене да у свиjету више од jедног адолесцента од њих седам, у доби 10–19 година, живи с диjагностикованим менталним поремећаjем.

– Скоро 46.000 адолесцената изврши самоубиство сваке године, што jе међу првих пет узрока смрти у овоj старосноj групи. Како пандемиjа ковида-19 улази у трећу годину, њен утицаj на ментално здравље и добробит дjеце и младих и даље jе веома значаjан. Близу милиjарду људи живи са менталним поремећаjима, три милиона премине сваке године од последица алкохолизма, док сваких 40 секунди jедна особа изврши самоубиство – наводе из Уницефа.