/ илустрација

Сваке године од карцинома оболи до 20 дјеце

Наjчешћи у дjечjем узрасту су хематолошки малигнитети, леукемиjе и лимфоми, потом тумори централног нервног система, затим тумори бубрега и надбубрега, кажу за "Дан" у Клиничком центру

Сваке године у Црноj Гори од малигних болести, односно карцинома, оболи око 20 дjеце, показују подаци највећих здравствених институција. У Клиничком Центру Црне Горе (КЦЦГ) за "Дан" кажу да је код њих у последњих пет година лијечено око 100 малишана који су имали неки од карцинома, те наводе да је број обољелих прилично стабилан и прати процентуално оболиjевање од канцера дjеце у Европи и свиjету.

– Наjчешћи у дjечjем узрасту су хематолошки малигнитети, леукемиjе и лимфоми, потом тумори централног нервног система, затим тумори бубрега и надбубрега, кости и ока. За диjагностику и лиjечење канцера потребан jе мултидисциплинаран приступ и тимски рад. У нашоj земљи се наjвећи броj малигнитета код дjеце може диjагностиковати и лиjечити, а у случаjу риjетких тумора дjеца се упућуjу у иностране центре специjализоване за конкретну болест – наводе у КЦЦГ.

Симптоми на које требају обратити родитељи и изабрани доктори

У Институту за јавно здравље указују на низ симптома на коjе требаjу да обрате пажњу и родитељи и изабрани доктори.

– То су бљедило, поjава модрица, крварење; чворићи необjашњиве етиологиjе, нарочито безболни, без грознице и других знакова инфекциjе; необjашњиви губитак тежине, неповезан са другим обољењима или стањима; упорна и понављана грозница, упорни кашаљ, краткоћа даха, ноћно зноjење; промjене на оку, губитак вида, биjела зеница; отеклина на стомаку; главобоља, посебно ако jе неуобичаjена, тешка и упорна; бол у костима, оток без трауме и знакова инфекциjе; хронични умор, промjене у понашању (повученост) и вртоглавица, губитак равнотеже и координациjе. Уколико родитељи уоче неки од симптома, потребно jе да се одмах jаве изабраном доктору за дjецу, како би их упутио на адекватна мjеста даљег поступка здравствене заштите – кажу у Институту.

У Институту за јавно здравље кажу да у периоду од када воде регистар је просјечно годишње оболијевало око 20 дјеце. Током 2013. године, како наводе, jе било 17 случаjева оболиjевања од рака међу дjецом од нула до 14 година, а у узрасноj категориjи 0-19 година била су 24 случаjа.

– Процjене за 2020. годину за исте узрасне категориjе су 17 нових случаjева за дjецу 0-14 година и 23 за категориjу 0-19 година старости – наводе у Институту.

Према расположивим подацима Регистра за малигне неоплазме Црне Горе током 2013. године од малигних болести обољело је 24 дjеце,односно 1,1 одсто од укупног броjа обољелих те године, дупло више дjечака – 66,7 одсто него (33,3 одсто) дjевоjчица. Наjчешће диjагнозе малигних болести код дjеце и адолесцената (0-19), у Црноj Гори, су биле леукемиjе, затим малигни тумори мозга, кости и лимфоми.
Из Фонда за здравствено осигурање нијесу одговорили на наша питања колико дjеце jе у последњих пет година послато на лиjечење ван Црне Горе због канцера, у коjим државама су дjеца лиjечена и колико jе то коштало, те шта та институција предузима да се унаприjеде услови лиjечења дjеце од карцинома у Црноj Гори.
Свjетска здравствена организациjа jе у септембру 2018. године обjавила нову инициjативу за превазилажење идентификоване неjеднакости у преживљавању дjеце обољеле од малигних болести коjи живе у неразвиjеним и средње развиjеним земљама, са jедне и оне коjа живе у високо развиjеним земаљама са друге стране.

Подаци показуjу да се сваке године, код више од 300.000 дjеце, старости до 19. година диjагностикуjе нека врста малигне болести. Од тог броjа, приближно осморо до десеторо дjеце живи у ниско развиjеним и средње развиjеним земљама са стопом преживљавања од око 20 одсто. Оваj податак jе у знатном контрасту у односу на високо развиjене земље, гдjе стопа излиjечења од многих уобичаjених малигних болести код дjеце прелази 80 процената. Свjетска здравствена организациjа jе дефинисала основни циљ до 2030. године, коjи се односи на уклањање боли и патње код дjеце и њихових породица, као и достизање стопе преживљавања све дjеце обољеле од малигних обољења, широм свиjета од бар 60 одсто. Ово представља удвостручење тренутне стопе преживљавања, што ће спасити приближно око jедан милион дjечjих живота у наредноj декади.