U tom dokumentu se navodi da su žene i dalje nedovoljno zastupljene u zaposlenosti, manje plaćene u većini sektora privrede i suočene sa izazovima u pristupu jednakim mogućnostima zapošljavanja i dostojanstvenom radu.
Konstatovano je da su stope zaposlenosti rasle i u 2023. godini i dostigle 62,1 odsto (56,9 odsto za žene).
– Učešće žena u radnoj snazi je očigledno neiskorišćeni pokretač rasta. Žene su nedovoljno zastupljene u zaposlenosti i manje su plaćene u većini sektora privrede. Jaz u učešću u radnoj snazi između muškaraca i žena (koji se smanjuje tokom vremena, ali i dalje prelazi 10 procentnih poena u 2023), ako se smanji, može dovesti do značajnih makroekonomskih koristi – ocijenjeno je u Nacionalnom programu dostojanstvenog rada, koji je Vlada usvojila na sjednici održanoj u četvrtak.
Konstatovano je i da je stopa nezaposlenosti tokom vremena opadala u većini starosnih grupa, osim za žene.
– U 2023. godini stopa nezaposlenosti iznosila je 13,4 odsto za cjelokupno stanovništvo (15–54 godine), što je pad sa 15 odsto u 2022. godini; međutim, porasla je na 14,3 odsto za žene (u odnosu na 13,1 u 2022. godini) i najizraženije za starosnu kohortu od 15 do 24 godine (+ 5,4 procentna poena). Ako se čitaju zajedno sa povećanjem učešća u radnoj snazi i povećanjem stope zaposlenosti (+3,6 procentnih poena) za istu starosnu grupu, ovi podaci bi zapravo mogli ukazivati na poboljšanje aktivacije i ukupnih izgleda na tržištu rada za mlade žene u Crnoj Gori – piše u dokumentu.
Crna Gora je i u prošloj godini imala veoma niske stope zaposlenosti žena i stope njihovog učešća u radnoj snazi, sa samo 49,3 odsto žena (15–64 godine) koje su učestvovale na tržištu rada, u poređenju sa 63,9 odsto muškaraca.
– Ograničena dostupnost cjenovno pristupačnih ustanova za brigu o djeci, sa samo 29 odsto djece uzrasta 0–2 godine i 73 odsto djece od 3 do 6 godina upisanih u obrazovni sistem, jedan je od glavnih faktora koji doprinose tom stanju. Žene čine skoro 60 odsto visokoobrazovanih radnika koji rade za platu. Uprkos njihovom višem obrazovanju, prosječni rodni jaz u zaradama je porastao sa 12,5 odsto u 2014. na 21,6 odsto u 2021, mjereno na sredini distribucije dohotka – navodi se u Nacionalnom programu.
Uprkos napretku, kako je ukazano, žene se i dalje suočavaju sa izazovima u pristupu jednakim mogućnostima zapošljavanja i dostojanstvenom radu.
– Tradicionalne rodne uloge i dalje postoje, a diskriminacija žena je široko rasprostranjena, kako navodi izvještaj Ombudsmana 2016. do 2019, koji pokazuje da se 36 odsto pritužbi na rodnu diskriminaciju odnosi na rodno zasnovano nasilje, a 26 odsto na pitanja materinstva. Štaviše, žene snose nesrazmjeran teret neplaćenog rada koji se odnosi na brigu o članovima porodice. Nepostojanje očinskog odsustva i fleksibilnih radnih aranžmana, činjenica da roditeljsko odsustvo uglavnom koriste žene i nedostatak pristupačnih ustanova za brigu o djeci ključni su faktori koji utiču na ovo stanje. To dovodi do niske stope učešća žena na tržištu rada, uprkos njihovim nedavnim dostignućima u obrazovanju – zaključeno je u vladinom dokumentu.
