Сваки облик насиља над дјецом у потпуности је неприхватљив и институције морају наћи начин да од психолошког, а нарочито од физичког насиља, које укључује и тешко физичко кажњавање – ударање, премлаћивање и сексуално насиље, заштите свако дијете.
То је отварајући панел дискусију на тему насиља над дјецом, организованом поводом Свјетског дана дјетета казао предсједник Скупштине Алекса Бечић.
Скупштина и представништво УНИЦЕФ-а у Црној Гори данас су организовали поменути Панел.
Бечић је казао да Скупштина "осим што је широм отворила врата за све грађане, па тако и за дјецу и промоцију и заштиту њихових права" остаје расположена за све конструктивне предлоге који укључују најбоље свјетске праксе за унапређење законодавног оквира у борби против насиља над дјецом.
Шеф представништва УНИЦЕФ-а у Црној Гори Хуан Сантандер навео је да када год дијете постане жртва, свједок или починилац насиља, да нисмо успјели као друштво.
Према његовим ријечима такве ситуације показују да нисмо успјели да заштитимо дјецу, нити да им пружимо позитивне узоре и подршку који су им неопходни како би научили да сукобе рјешавају на миран начин.
– Јасно је да сви имамо одговорност да се бавимо ситуацијама које укључују насиље како бисмо спријечили његово понављање и пружили подршку свим учесницима. Ниједна институција не може ријешити проблем насиља сама – полиција, центри за социјални рад, домови здравља, школе и вртићи треба стално да раде заједно. Из тог разлога, позивамо на мултисекторску сарадњу и мултисекторско финансирање на локалном и националном нивоу – рекао је Сантандер.
Шефица Делегације Европске уније у Црној Гори Оана Кристина Попа казала је да су дјеца будућност, те подсјетила на обавезу свих да штите дјечја права. Она је нагласила да борба против насиља над дјецом подразумијева и рад на унапрјеђењу животног стандарда оних који су у стању социјалне потребе у Црној Гори.
– Доста тога тек треба да се уради у нашим друштвима, укључујући и Црну Гору, међутим то је могуће кроз конкретне промјене и унапрјеђење живота оних који су најрањивији у заједници. Можете рачунати на подршку Европске уније у стремљењу овом циљу и заједнички ћемо радити на његовом остварењу – навела је Попа.
УНИЦЕФ-ова млада репортерка Милена Кековић истакла је да је насиље над дјецом тема о којој се често говори у школи, међу родитељима, у медијима, на друштвеним мрежама, али, како је казала, сматра да није довољно урађено по том питању.
– Оно што мене веома забрињава јесте што је моја генерација постала имуна на језик насиља на интернету и што не доживљавамо то као неки озбиљан проблем. А јесте проблем. Говор мржње је постало нешто што се подразумијева да иде у пакету с интернетом и чини се као да су моји вршњаци то прихватили као стварност која не може да се мијења. Сматрам да треба да се боримо против тога, јер је онлајн насиље само рефлексија онога што се дешава уживо – навела је Кековић.
Међународна експерткиња Ивана Секол презентовала је кључне налазе анализе спровођења Стратегије за превенцију и заштиту дјеце од насиља (2017-2021).
В.д. директорице Директората за социјалну и дјечју заштиту Министарства финансија и социјалног старања Марија Ружић Стајовић, истакла је да потребу за међусекторском сарадањом, те да је неопходна сарадња и на националном и на локаном нивоу, као и присуство организација цивилног друштва и свих оних важних актера када је у питању тема заштите дјеце од насиља. Она је истакла да су у ресору који представља свјесни да је потребна дугорочна посвећеност овом проблему.
Наводећи да је насиље, а најприје насиље над дјецом потпуно неприхватљиво, предсједник Одбора за људска права и слободе Јован Вучуровић је оцијенио да ће подаци на које је указала представљена Анализа омогућити да се у на прави начин усмјери даље дјеловање у циљу елиминисања свих облика насиља над дјецом у Црној Гори или његовог смањња на најмању мјеру.
Вучуровић је навео да су превенција, рана интервенција и међусекторска сардања кључни за постизање конкретних и видљивих резултата у овој области, те поручио да ће надлежни Одбор настојати да да свој пуни допринос и користити сва своја овлашћења, како у оквиру законодавне тако и усклопу надзорне и контролне улоге, како би допринио смањењу насиља над најмлађима.
– Веома је важно да путем кампања подижемо свијест људи када је у питању ова тематика, да говоримо о томе шта је насиље како бисмо га лакше и препознали, а држава треба да има јачу улогу у овом домену. Партиципација дјеце је такође веома важна – рекла је на панел дискусији координторка програма дјечје заштите УНИЦЕФ-а, Нела Крнић.
Руководитељка Групе за сузбијање малољетничке деликвенције и насиља у породици у Министарству унутрашњих послова Снежана Вујовић говорила је о дјеловању полиције, те нагласила тежњу да се подигне стандард за рад са дјецом и створи амбијент за заштиту њиховог најбољег интереса.
– Сваки други посао на нациналном нивоу нема и неће имати успјеха уколико не обезбиједимо здраву средину и услове за један комплетан развој наше дјеце и омладине, то је кључ за полазак са ове тачке на којој се сада налазимо – казала је Вујовић.
Социјална радница у Центра за социјални рад у Бару Весна Јукић истакла је да ниједна институција самостално не може ријештити случај насиља, али да добар мултисекторски приступ рјешава проблем. Она је навела да је правовремена одлука један од кључних сегмената, –јер ако пустимо да насилник добије на времену, онда смо све вријеме за то дијете изгубили–.
Суткиња Основног суда у Подгорици Ивана Бецић казала је да је важно порадити генерално на систему заштите дјеце, "а то једино можемо ако приступимо практично рјешавању одређених проблема, уколико чујемо једни друге".
Извршна директорица НВО Центар за женска права Маја Раичевић казал је да питање насиља у породици, које се често третира као насиље над женама, потребно посматрати са аспекта најбољег интереса дјетета и заштите права дјетета.
–Ми не можемо третирати заштиту дјеце у породици одвојено од заштите ненасилног родитеља, тј. оног родитеља који пружа подршку и представља на неки начин заштиту дјетета од другог родитеља, или који је његујући родитељ који својим блиским односом са дјететом може у великој мјери да ублажи посљедице насиља – рекла је Раичевић.
Психолог Центра за ментално здравље Дома здравља у Подгорици Данило Ђурић говорећи о условно речено, категоријама насиља које трпе најмлађи, посебно се осврнуо на дјецу која су свједоци породичног насиља, извјесног негативног обрасца у понашању родитеља, што, како је истакао, неријетко даље утиче на структуру, динамику и карактер у одраслом добу, а што је отворен проблем, који у Црној Гори није довољно препознат, и често се третира као "судбина".
У дискусији су учествовали Заштитник људских права и слобода Синиша Бјековић и замјеница Заштитника људских права и слобода за област права дјеце, социјалну заштиту и младе Снежана Мијушковић.
На крају догађаја закључне ријечи дали су предсједник Скупштине Црне Горе Алекса Бечић и шеф представништва УНИЦЕФ-а у Црној Гори Хуан Сантандер.
На догађају су приказани видео снимци које је у различитим приликама припремао УНИЦЕФ на тему заштите насиља над дјецом, као и у сврху подизања свијести о насиљу над дјецом и промоције барем једног од сервиса путем којег се дјеца у ризику или жртве насиља могу обратити за помоћ, а емитовано је и обраћање извршног директора Глобалног партнерства за заустављање насиља Хауарда Тејлора.
Панел дискусији су присуствовали и копредсједнице Женског клуба Скупштине Бранка Бошњак и Весна Павићевић, експерткиња за спровођење анализе спровођења Стратегије за превенцију и заштиту дјеце од насиља (2017-2021) Оливера Комар, представници министарстава, као и институција и организација које се баве дјечјим и људским правима.
