Закон о избору, употреби и јавном истицању националних симобола, већ је зрео за измјене, иако још није ни заживио у пракси, а да би се на прави начин правно квалификовали неки догађаји, потребно је да се јасно зна који су национални симболи свих мањинског народа и других мањинских националних заједница.
То је саопштено на конференцији „Резултати и изазови спровођења: Закон о избору, употреби и јавном истицању националних симбола”, коју је организовао Центар за демократију и људска права (ЦЕДЕМ), у оквиру пројекта „Подстицање потпуне равноправности друштва“, који је подржало Министарство правде, људских и мањинских права.
Државни тужилац у Основном државном тужилаштву у Подгорици, Вукас Радоњић, објаснио је да је кривично-правна заштита мањинских народа и мањинских националних заједница и њихових националних симбола посљедња у оквиру правне заштите коју држава треба да обезбиједи.
- То је најстрожији вид заштите, али свакако у нашој ситуацији, када у посљедње вријеме долази до тешког нарушавања угледа државних симбола и симбола мањинских народа и њих самих, заиста треба посегнути и за кривично-правном заштитом како би се послала јасна порука да је Црна Гора држава која ће да обезбиједи равноправност свих њених грађана- рекао је Радоњић.
Појаснио је да је најважније утврдити све околности неког догађаја и сагледати све правне прописе који га евентуално регулишу.
- Када утврдимо чињенично стање онда тај догађај морамо подвести под одговарајућу правну норму, да ли је то кривично-правна или прекршајно-правна норма, или прекршајно правна норма којег закона, то је остављено нама практичарима. Не мислим само на државне тужиоце, судије прекршајних и кривичних судова, него и на полицију, па и на инспекцијске органе- рекао је Радоњић.
Напоменуо је да се чланом 199 Кривичног законика предвиђа да ће казнити кривичном санкцијом онај који јавно изложи порузи народ, мањински народ и других мањинских националних заједница који живи у Црној Гори.
-Судска пракса кривичних судова у Црној Гори показала је да је то јавно излагање порузи сматрано и радњом оштећења или уништења неког њиховог националног симбола. Управо је та радња предвиђена прекршајем према Закону о јавном реду и миру и ту може доћи до одређених правних дилема- навео је Радоњић и додао да је неопходно уподобити ове двије норме – прекршајну из Закона о јавном реду и миру и кривичну из Кривичног законика.
Начелница Дирекције за националне и етничке мањине у Министарству правде, људских и мањинских права, Мирела Рамчиловић Ел Деб, казала је да, када је ријеч о евентуалној колизији Закона о избору, употреби и јавном истицању националних симобола и Закона о јавном реду и миру, она није примијећена и да није било примједби.
- Ниједан Закон не може имплементирати само једна институција. Ми имамо добре законе, али је имплементација оно што увијек може бити боље. Заиста се трудимо да у складу са нашим надлежностима побољшамо примјену. Моје је мишљење да ништа није довољно добро да не може бити боље. порука је Рамчиловић Ел Дееб.
ОПШИРНИЈЕ ОВДЈЕ.
