Мурић / - SRDJA BOLJEVIC

Велија Мурић: Бомбардовање Мурина је класични ратни злочин

Мурић каже за „Дан“ да је Врховни суд, супротно легислативним основима и установљеноj судскоj пракси, када jе риjеч о правноj судбини муринских жртава и оштећених породица, направио класични правни скандал

Адвокат Велиjа Мурић оциjенио jе у разговору за "Дан" да jе бомбардовање варошице Мурино од НАТО алиjансе 1999. године, када jе страдало шест цивила, од чега троjе дjеце а четворо jе било повриjеђено, класични ратни злочин. Мурић jе казао да обjективна одговорност настала услед нечињења у циљу заштите грађана, у грађанско-правном смислу за таj злочин, лежи на држави Црноj Гори.

– У муринском случаjу се ради о класичном ратном злочину и о жртвама рата. И поред тога, правно jе немогуће потраживати штету од НАТО алиjансе, Савjета безбjедности или држава чиjи су пилоти били у саставу jединица коjе су непосредно вршиле гранатирања. Овакав моj став произилази из самог правног субjективитета субjеката за чиjе дjеловање се везуjе сам злочин, што коначно упућуjе оштећене породице на терен уставних гаранциjа државе коjоj су жртве припадале, тачниjе на обавезу заштите имовине, људских и права на живот грађана. Због такозване обjективне одговорности настале услед нечињења и неорганизациjе безбjедносног система у циљу заштите грађана, у грађанско правном смислу, одговорност лежи на држави Црноj Гори, изјавио је Мурић.

”Веома сам охрабрен односом и ставовима новог главног специjалног тужиоца, Владимира Нововића – истакао jе Мурић

Мурић је истакао да jе, као правни заступник оштећених породица из Мурина, Основном суду у Подгорици поднио шест тужби.

– У већини случаjева суд jе поступао коректно и праведно. На почетку, и Виши суд у Подгорици слиjедио jе такав став. Нажалост, у поступку ревизиjи, Врховни суд jе супротно легислативним основима и установљеноj судскоj пракси, када jе риjеч о правноj судбини муринских жртава и оштећених породица, направио класични правни скандал. Мада сам указивао на пут законитог и правичног суђења, Врховни суд jе, наjвjероватниjе слиjедио вољу тада релевантних политичких структура, заузео став да су тужбе подниjете по истеку класичног рока за потраживање накнаде штете, те да оштећене породице нису доказале пропусте државе Црне Горе у смислу њихове заштите, као и да ниjе утврђена ничиjа кривична одговорност за накнаду штете. У наjблажем, такав став наjвише судске инстанце jе неразуман са аспекта судске праксе и примjене права. Насупрот, од оштећених породица се не може очекивати да истражуjу и воде кривичне поступке jер по закону немаjу такав субjективитет, рекао jе Мурић, истичући да очекуjе да ће се однос државе према жртвама и њиховим породицама риjешити.

Нису биле обичне смрти

– Казивање о Мурини и муринским жртвама из 1999. године насталих услед акциjа НАТО алиjансе, по природи ствари jе вишеслоjно. Оно што се као несумњива истина поуздано може потврдити jесу чињенице да jе шест цивилних жртава потпуно невино страдало као и да jе у том догађаjу више лица задобило тешке повреде. На другоj страни, сложићемо се, то нису биле обичне смрти, jер се ниjе могуће отети утиску да су оне последица тада вођене тврдокорне државне политике коjа jе посебно на Косову, ескалирила до мjере злочина коjи се правно граничио са геноцидним намjерама. Слиjедећи такав сплет околности, коjе се не могу приписати случаjу jе лоша намjера, без обзира на циjену живота грађана, на простору Србиjе, а ето и Црна Гора, десила су се тешка страдања, али не политичког руководстава и њихових породица већ управо недужних грађана. За ову прилику, оставио бих по страни све тада ратне дубиозе, али бих нагласио да су НАТО прелети усмjерени првенствено на воjне циљеве и логистику, на извjестан начин наjављивани, ваљда у намjери заштите цивилних жртава. На жалост, без могућности аболирања виновника, испоставило се, у броjним случаjевима то се ниjе могло избjећи, што између осталога потврђуjу случаjеви гранатирања сjедишта РТС, па и случаj гранатирања варошице Мурино – закључуjе Мурић.

– Охрабрени новим временом и политиком коjа jе, надам се, спремна да жртвама погледа у очи, очекуjемо правно и институционално разрjешење односа државе према жртвама и њиховим породицама. У том смислу већ смо се обратили Влади и очекуjемо њено и разумиjевање државе према оштећеним породицама. Веома сам охрабрен односом и ставовима новог главног специjалног тужиоца, Владимира Нововића, истакао jе Мурић.

Адвокатура у међупростору између закона и суда

Адвокат Мурић наглашава да се адвокатура налази у међупростору између закона и суда.

– Адвокатура jе света дужност коjа се мора носити професионално часно, поштено и у духу права и правичности. Али, исто тако, вриjеме у коме живимо, као да нас jе затекло jер имамо хиперпродукциjу правничких кадрова. Долазак у редове адвоката често бива мотивисан кризом запослења, можда очекиваном зарадом а у неким случаjевима и прекраћивањем пензионерских дана. Све то у извjесноj мjери девалвира оваj часни позив. Предложио бих строжиjе критериjуме, посебно при доношењу одлуке о упису у именик адвоката, уз то и када jе риjеч о одговорности адвоката. Дакле, и поред формално испуњаваjућих услова, инсистирао бих на оним суштинским, на коjи начин би се адвокатура у цjелини профилисала до друштвеног нивоа коjи jоj свакако припада, казао jе Мурић

Нагласио је да су пред црногорским тужилачко-судским институциjама отворени и други случаjеви.

– За разрjешење депортациjе и индивидуализациjу одговорности, по мени, ниjе потребно правно умиjеће. Пљеваљска Буковица има све карактеристике геноцида, док Морињ jош увиjек ниjе добио ваљан правни епилог. Случаj Калуђерски Лаз, коjи карактерише истина да се злочин десио и да jе било жртава али извршилаца тог злочина jош нема. Са аспекта откривања, процесуирања и правног суочавања са том прошлошћу, све ове случаjеве повезуjе то да су стидљиво и неприпремљено покретани, да су оптужени са или без намjере, погрешно правно квалификовани, те да jе заобиђена дjелотворна правда. То значи да су жртве остале без правно-државне заштите. Такав однос државе може се приписати политизованом правосуђу, избjегавању суочавања са прошлошћу, те избjегавању доношења лустрационог закона и настоjању да се злочини забораве, истакао је Мурић.

Сматра да активности новог главног специjалног тужиоца Владимира Нововића враћаjу поуздање грађана.

– Као професионалац увjерен сам да jе Нововић човjек без хипотеке, да jе довољно стручан и храбар, због чега има и имаће подршку стручне и лаичке jавности. Када jе риjеч о актуелним хапшењима челника правосуђа, мислим да осjећаj, да вук не може бити чувар jагњета, добиjа на значењу. Речено jе да без доброг пута и доброг суда нема државе. Без обзира на поштовање презумпациjе невиности, трећи стуб државе, то јест судски, до те мjере jе ослабио или пак, попустио да га jе немогуће санирати. У тоj сфери потребни су радикални резови, односно демонтажа и потпуна реконструкциjа система. Да ли ће се то учинити генералним реизбором или пак већим степеном контроле носилаца правосудних фунцкиjа, то ниjе важно. Потпуно сам сигуран да унутрашње и међународне потребе Црне Горе, не трпе било какву инертност или одлагање разрjешења проблема у правосуђу, закључује Мурић.