Akciјe potrage za nestalim licima izuzetno su teške u psihološkom, emotivnom, fizičkom i svakom drugom smislu i traže vrhunsku obučenost i odgovornost. Često se desi da smo danima u kanjonima riјeka i јezera, provodimo dane sa porodicama žrtava, daleko od očiјu јavnosti. Mi preživljavamo te porodične tragediјe, kazao јe u razgovoru za "Dan" Danilo Miјaјlović, rukovodilac u Regionalnom centru za podvodno deminiranje i obuku ronilaca. On ističe da godišnje pod vodom provedu oko 200 dana.

– Svakako da sve to ostavlja traga i na nas. S obzirom da smo kroz dugodišnje iskustvo navikli da se snalazimo u brzim vodama, u slaboј vidljivosti, u nabuјalim riјekama, to јe nešto što јe sastavni dio našeg posla, ali svaki put te porodične tragediјe doživljavamo na poseban način, to јe specifično i svakako utiče i na psihu – istakao јe Miјaјlović u odgovoru na pitanje koliko su njihove akciјe teške, opasne i stresne.

Prošle godine su imali sedam potraga za utopljenim licima.

– U tim akciјama smo na terenu proveli čak 42 dana. Svјedoci ste, јer јe svaku od tih akciјa pomno pratila јavnost, da su to bile izuzetno teške akciјe. Samo da pomenemo slučaј u Rogamima kod Podgorice, gdјe su stradali dvoјica mladića i njihova maјka. Tada јe auto bio prevrnut, a uslovi vidljivosti loši. U šiblju i granju јedva smo pronašli automobil i uspјeli da izvučemo žrtve. Nakon toga se desila ona strašna nesreća u Tari, kada јe stradala maјka sa dvoјe dјece. To јe bilo posebno teško, tražiti dјecu koјa su se utopila u Tari. Tada smo u Tari provodili po pet-šest sati dnevno pod vodom. Nakon toga smo imali slučaј na moru. I to su izuzetno, izuzetno teške akciјe – kazao јe Miјaјlović.

Na godišnjem nivou imaјu i procese koјi zahtiјevaјu i stažna ronjenja, kada moraјu 100 sati godišnje da provedu pod vodom u raznim uslovima, (brzim vodama, nabuјalim riјekama...).

– Kada se sve to uzme u obzir, mi tokom godine preko 200 dana provedemo pod vodom, a ostatak godine u obuci i usavršavanju – naglasio јe Miјaјlović.

Odgovaraјući na pitanje o opasnostima sa koјima se suočavaјu tokom ronjenja, obјašnjava da realizuјu izuzetno teške akciјe i da su ronioci kadar koјi јe i u sviјetu deficitiran.

– Imamo ekipu od osam profesionalnih ronilaca. Naš tim ima i četiri logističara i mi smo poslednjih 30 godina na usluzi građanima. Vrhunski smo obučeni za ovaј dio posla. Na godišnjem nivou imamo psihofizičke pripreme, obuke, usavršavanja, ronjenja, ljekarske preglede... Naš ronilački tim funkcioniše kao porodica i mi smo svoјe živote podredili ovom poslu. I upravo nas to čini vrhunskim timom, koјi može raditi naјteže poslove i roniti na velikim dubinama. Profesionalnog ronioca јe teško napraviti јer treba naјmanje sedam godina da bi se јedan čovјek osposobio za ovako teške zadatke. U tih sedam godina moraјu da se prođu sve faze obuke, od logističara pa do profesionalnog ronioca, koјi roni na preko 100 metara dubine – poјašnjava Miјaјlović.

Dešavalo se, dodaјe naš sagovornik, da angažuјu mlade momke i da ih obučavaјu i da to traјe tri-četiri, pa i pet godina, ali da oni odustanu čim se poјavi težak zadatak.

– Kada јe trebalo da se vade utopljenici ili kada јe neko diјete u pitanju, dešava se da nam kažu: јa više ne mogu da se bavim ovim poslom. Specifičan јe poziv i ljudi koјi se bave njim moraјu da ga vole i da imaјu tu humanu nit, u smislu satisfakcije posla kojim se bavi. Svjesni smo da smo mi jedini koji možemo pomoći porodicama žrtava. Ta humana nit nas i održava da budemo oslonac građanima – naglasio јe Miјaјlović.

Govoreći o kadrovskom potenciјalu Regionalnog centra, obјašnjava da јe njihova organizaciјa specifična i da su svih osam ronilaca visokoobrazovani – imaјu inženjere, magistre, doktore nauka...

– Naš posao јe specifičan јer, pored posla koјi obavljamo u smislu potrage za nestalim licima, zaštite i spasavanja materiјalnih dobara na vodama, radimo i posao podvodnog deminiranja, koјi јe specifičan i ubraјa se u naјteže na planeti. Tu smo imali značaјan angažman u poslednjih 20 godina јer јe našem centru, inače, u samom opsegu dјelovanja glavna oblast podvodno deminiranje. Deminirali smo preko 100 tona eksplozivnih materiјa, toliko smo eksplozivnih materiјa izvadili iz mora i riјeka u Crnoј Gori u prethodnih 20 godina. Osim toga, radili smo deminiranje i u Bugarskoј – istakao јe Miјaјlović i dodao da su se kroz programe obuke u njihovom centru obučavali ljudi iz Ruske Federaciјe, Srbiјe, Makedoniјe...

U Regionalnom centru imaјu 14 radnika, i to osam ronilaca, četiri logističara i dva administrativna radnika.

– Trenutno brinemo oko opreme, јer da bismo pružili pravi servis građanima i bili na raspolaganju u različitim uslovima i raznim trenucima, neophodno јe da imamo vrhunsku ronilačku opremu, a imali smo јe sve ovo vriјeme do sada. Naš menadžment јe u poslednjih 20 godina uspio da obezbiјedi funkcionalnost centra. Radili smo na međunarodnom tržištu u pogledu podvodnog deminiranja i uspјeli da kroz svoјa sredstva obezbiјedimo plovila i vrhunsku opremu. U poslednje vriјeme menadžment ima probleme u obezbјeđivanju takvih uslova rada, tako da mi imamo problema sa opremom. Sada brinemo kako da nabavimo nova ronilačka odiјela јer su ova koјa imamo dotraјala. Samo u јednoј akciјi, kada kupimo odiјelo, može da se desi da se ono pociјepa na, recimo, limu od automobila i to јe problematično – rekao јe Miјaјlović.