Према посљедњим подацима Института за jавно здравље више од 50 хиљада грађана Црне Горе болуjе од диjабетеса. Статистика показуjе да Црна Гора спада у земље са високим процентом особа обољелих од диjабетеса у односу на укупну популациjу.
Уочи Свjетског дана борбе против диjабетеса, 14. новембра, Савез диjабетичких друштава и удружења Црне Горе организуjе кампању под слоганом „Не боли, али може да разори“. Циљ кампање jе да се подигне свиjест jавности о значаjу откривања и сузбиjања диjабетеса, о потреби (само)контролисања болести и важности да се о диjабетесу отворено говори. Слоган наглашава природу болести, коjа jе наjчешће скривена и потциjењена, али jе све вриjеме ту, док њено занемаривање може да доведе до тешких посљедица по здравље.
Према риjечима интернисте ендокринолога, др Валентине Калинић, диjабетес постаjе своjеврсна пандемиjа коjа погађа све више поjединаца и породица и изазов jе за друштво у цjелини.
- Иако jе стопа оболиjевања од диjабетеса у нашоj земљи већ на забрињаваjућем нивоу, забрињава што jе много случаjева коjи су и даље неоткривени. Због тога о диjабетесу, коjи многи зову пандемиjом модерног доба, треба да говоримо, како бисмо подстакли грађане да пођу на контролу и буду jедан корак испред ове болести - казала jе Калинић.
Диjабетес, као хронични поремећаj метаболизма у коме jе ниво шећера у крви повишен, може изазвати озбиљне посљедице по здравље. Диjабетес типа 1, коjи jе аутоимуно обољење и не може се сприjечити, чешћи jе међу млађом популациjом у Црноj Гори. Међу одраслим особама заступљениjи jе тип 2 диjабетеса, коjи се може успjешно сприjечити превентивним мjерама.
Калинић додаjе да диjабетес може да се држи под контролом ако се правовремено откриjе и адекватно лиjечи. „Правилна исхрана, физичка активност уз самоконтролу, терапиjу и едукациjу услови су да пациjент са диjабетесом нормално живи“, наглашава Калинић.
Стога се овогодишњом кампањом шаље порука да диjабетес ниjе и не смиjе бити препрека за нормалан живот. „О овоj тихоj болести треба говорити гласно, уз поруку - провjери ниво шећера у крви, откриj на вриjеме, стави диjабетес под контролу“, поручила jе Калинић.
Озбиљне здравствене компликациjе усљед диjабетеса, као што су кардиоваскуларни проблеми, ампутациjе доњих екстремитета, проблеми са бубрезима или видом, могу се успjешно сприjечити у многим случаjевима диjабетеса захваљуjући инсулину. Управо се ове године обиљежава 100 година од проналаска инсулина, лиjека чиjа jе употреба отворила нову перспективу обољелима и представља jедно од наjвећих открића у пољу медицине.
Диjабетес jе растући проблем и у свиjету. Према наjновиjим подацима Међународне федерациjе за диjабетес (ИДФ), чак 537 милиона одраслих особа живи са диjабетесом широм свиjета, а проjекциjе ИДФ-а показуjу да ц́е до 2045. чак jедна од осам одраслих особа имати диjабетес.
