Свјетска организација за заштиту природе WWF забринута је због вијести о одбјеглом младунчету лава, који посљедњих неколико дана лута шумама Црне Горе. Лав је наводно у приватном власништву страног држављанина смјештеног у Будви, али не постоје подаци о његовом увозу, што указује на то да је у земљу највјеројатније ушао незаконитим путем. Агенција за заштиту животне средине Црне Горе објавила је јавни позив за волонтере који ће данас учествовати у потрази за младим лавом.
У WWF-у истичу да лавови нису кућни љубимци, а да при удомљавању лавова у оправданим и законитим случајевима потребно је задовољити бројне услове за њихово држање у простору што сличнијим њиховом природном окружењу. Осим етичких дилема, пуно раширенији проблем чини незаконита трговина дивљим животињама, једно од најуноснијих криминалних активности које, према подацима Еуропола, годишње профитира преко 4,4 милијарде еура на свјетском нивоу. Кријумчарење дивљих врста има катастрофалне посљедице за биоразноликост и многе врсте доводи до границе изумирања.
-Иако постоје бројни закони којима се казнена дјела против дивљих врста регулишу, често у пракси овакви случајеви прођу испод радара због недостатка капацитета и недовољне сарадње између институција. Важно је успоставити ефикасну и трајну сарадњу између надлежних институција, повећати број стручњака који ће се бавити искључиво овом врстом казнених дјела, али и едуковати јавност о њиховој озбиљности и посљедицама. Дужност свих нас је пријављивати законске прекршаје у животној средини, укључујући кријумчарење, криволов и тровање животиња, који су често међусобно повезани- каже Сњежана Малић-Лимари из WWF Адрије.
Европске земље су врло често циљна тржишта и подручја транзита великих мачки попут лава и тигра. Осим што се увозе младунчад или мртви лавови као трофеји, европске земље су транзитни путеви за пренос лављих кости, зуби или канџи из Африке у Азију, гдје се користе у алтернативној медицини и као накит. Иако увијек не дођу пред очи јавности, такви случајеви нису ријетки, а незаконита трговина најчешће укључује и слоновачу, рогове носорога, водоземце попут корњача и птица.
Схваћајући раширеност оваквих злочина у Европи, WWF Адриа спроводи пројект у региону „Успјешан прогон казнених дјела против дивљих врста у Еуропи” (LIFE SWiPE), којим настоји обесхрабрити злочине над заштићеним дивљим животињама и смањити незаконите радње кроз успостављање успјешне сарадње између релевантних институција и подизање свијести јавности о важности и масовности злочина против дивљих врста.
Случајеви попут овога јасно потврђују да су злочини против дивљих врста озбиљан проблем и у нашем региону. Рад WWF-а усмјерен је на очување природе и дивљих врста, али је неопходно укључити и јавност и институције да бисмо угроженим животињама попут ове велике мачке осигурали будућност. Овај лавић нас све упозорава да морамо хитно дјеловати јер су систематична рјешења дуготрајан процес, а угрожене врсте немају пуно времена.
