АСП тражи да се испита да ли су запослени у Скупштини привилеговани / фото: Никола Савељић
06/07/2021 u 08:40 h
Milan SekulovićMilan Sekulović
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
StoryEditor

Закон о зарадама у јавном сектору прави раздор међу државним службеницима

Закон о зарадама у jавном сектору за такозване Групе послова Д пропусуjе да се изузетно за запослене у Служби Скупштине коефициjенти зарада могу утврдити од надлежног тиjела за административна питања, пише "Дан"

Невладина организациjа Акциjа за социjалну правду (АСП) упутиће ове седмице инициjативу Уставном суду за оцjену више одредби Закона о зарадама у jавном сектору, ради утврђења да ли нарушаваjу принцип jеднакости, као jедан од основних принципа гарантованих Уставом Црне Горе. Према оцjени АСП-а, поjединим одредбама Закона о зарадама у jавном сектору нарушава се принцип jеднакости према истим категориjама запослених, коjи би требало да имаjу jединствене коефициjенте зараде будући да обављаjу исте врсте послова.

– Међутим, Закон о зарадама у jавном сектору за такозване Групе послова Д (односе се, поред осталога, на начелнике, руководиоце, координаторе, савjетнике, референте, намjештенике) пропусуjе да се изузетно за запослене у Служби Скупштине Црне Горе из ове групе послова коефициjенти зарада могу утврдити од надлежног тиjела за административна питања. Tакође, прописано је да за запослене у суду, Државном тужилаштву и Секретариjату Тужилачког савjета, распоређеним на радним мjестима из Групе послова Д, коефициjенти сложености послова ће се утврдити актом министарства надлежног за правосуђе на коjи сагласност даjе Влада. То у пракси значи да, примjера ради, намjештеници (то су, рецимо, послови курира, возача, кафе куварица) у Скупштини Црне Горе, или суду, или тужилаштву могу имати веће коефициjенте, односно веће зараде од запослених у другим органима управе, иако припадаjу истоj категориjи запослених, обављаjу исте врсте послова и финансираjу се из истог извора, односно буџета државе Црне Горе – саопштено је за "Дан" из АСП-а.

Оспоравају и привилегије функционерима

АСП jе jош прошле године Уставном суду упутила двиjе одвоjене инициjативе за оцjену уставности законских одредби коjима се високо позиционираним државним и локалним функционерима даjе право на накнаду зараде, у периоду од годину након што им престане функциjа.

– Овим jе успостављена неjеднакост запослених у jавном сектору, а истовремено се ради о дубоко неправедним рjешењима коjима се, супротно Уставу прокламованоj држави социjалне правде, успоставља накнада у пуном износу зараде за период од годину, а за вриjеме док се не обављаjу никакви радни послови.
Тиме се категориjа високо позиционираних државних и локалних службеника привилегуjе у односу на било коjу другу категориjу запослених – наводе у АСП.

Другим риjечима, како појашњавају, захваљуjући неправедним законским рjешењима дониjетим за вриjеме бивше власти, посао кафе куварице у ресторану Скупштине Црне Горе може бити плаћениjи него посао кафе куварице у ресторану неког органа управе.

– Поред тога, и поjедине одредбе, коjе се односе на додатак за обављање послова на одређеним радним мjестима и на вариjабилни дио зараде, указуjу на кршење принципа jеднакости, jер даjу простор да запослени у jавном сектору, коjи обављаjу послове на истим радним мjестима, буду различито плаћени, па АСП тражи оцjену и њихове уставности и законитости. Принцип jеднакости дефинисан jе чланом 17 ставом 2 Устава Црне Горе и он подразумиjева да се иста правна и чињенична стања нормираjу на исти начин, односно да се под истим условима и у истоj правноj ситуациjи обезбиjеди jеднакост свих субjеката, на коjе се акт односи – наводе у АСП.
АСП анализу законског и подзаконског оквира, коjи се тиче jавне управе, са посебним фокусом на локалну самоуправу, спроводи кроз Програм малих грантова за организациjе цивилног друштва за праћење реформе jавне управе на локалном нивоу, који се реализуjе у оквиру Проjекта оснаживања цивилног друштва Западног Балкана за реформисану jавну управу – Вебер, коjи финансира Европска униjа. Партнер за Црну Гору jе Институт Алтернатива.

Из Скупштине јуче нијесмо добили коментар поводом најављене иницијативе, као ни одговор на питање да ли ће мијењати спорно законско рјешење.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
22. novembar 2024 15:10