Поводом 22 године од НАТО бомбардовања Мурина, епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Јоаникије служио је литургију у Цркви Света Петка, након чега је крај спомен-чесме у центру те варошице одржао помен невино страдалим жртвама. Уз подсјећање да су 30. априла 1999. током НАТО бомбардовања у овом мјесту погинули Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић, Јулијана Брудар, Вукић Вулетић, Манојло Коматина и Милка Кочановић, владика Јоаникије је казао да муринска голгота сјећа и опомиње на вријеме када је агресор невине жртве прогласио колатералном штетом. Владика Јоаникије је у присуству породица страдалих, представника бројних институција, политичких партија, удружења и грађана, истакао је да је то ужасна констатација коју могу изговорити само они који су изгубили памет.
– Безбожни агресори имали су једну ријеч у оваквим случајевима када гину невини од њиховог бомбардовања, а то је колатерална штета. То ју ужасан термин, тако ужасно језива ријеч да је могу изговорити само они који су се опасали земаљском силом, а изгубили памет и људско осјећање. Не може нико бити успутна штета. Не можемо појмити какви су то умови и какви су то ликови. У сваком случају, такву ријеч могу изговорити само они који су изгубили људску памет, част и осјећање људскости. Нарочито кад се ради о невиним жртвама, о дјеци. А овдје су пострадала и дјеца која нас подсјећају на наше вјековно страдање – нагласио је владика Јоаникије.
Истакао је да случај у Мурину подсјећа и на страдање невине дјеце која су за вријеме Другог свјетског рата избјегла у ове крајеве са Косова и Метохије.
– Дјевојчице, сестре од тетака Јулија и Оливера, које су након што су избјегле са Косова, страдале овдје у Мурину, подсјећају нас на ону избјеглу дјецу са Косова и Метохије која су за вријеме Другог свјетског рата у Велици и Доњој Ржаници потражила спас од фашистичких злочина. Колико је дјеце тада која су дошла са Косова и Метохије пострадало заједно са величком, ржаничком и горњеполимском још није установљено. За ове који су живјели овдје и овдје рођени и уписани у књиге углавном се зна, али онај ко је избјегао често је остао без ичега, а и без књиге рођених. Још трагамо за жртвама са Косова и Метохије из 1944. године. Они су пострадали само зато што су били православни хришћани и Срби по националности – изјавио је Јоаникије.
Нагласио је и да се храм у Мурину посвећен Светој Петки гради на жртвама невино страдалих приликом НАТО агресије.
– Као што је и Христова жртва просвијетлила цио свијет и привела Богу, честитости и правди све оне који се клањају крсту Христовоме, тако су и муринске жртве овоме мјесту дале нови живот. Овдје се подиже овај лијепи величанствени храм. Иако га граде људи својим прилозима и својим трудом и љубављу, он ниче из крви невине дјеце и невиних жртва са Мурина. Зато се када вршимо помен, прво сабирамо у цркви да послужимо Свету службу Божију, да поменемо жртве на светом богослужењу у храму, па се онда сабирамо и овдје поред овог споменика – нагласио је Јоаникије.
Истакао је да муринске жрве опомињу и упућују да се живи у слози и заједништву.
– Ове жртве нас много обавезују, оне продубљују наше памћење и наше сјећање и сабирају нас и оплемењују нас и опомињу нас да живимо у међусобној љубави, да чувамо једни друге, да се не дијелимо, да се не свађамо, да не правимо међусобне расколе да будемо сложни и јаки, да будемо чврсти у вјери поштењу и доброти. Овим жртвама вјечни покој у царству небеском и животворном Христовом наручју. Њиховим породицама дај Боже утјехе и снаге и свакога напретка и свима вама, драга браћо и сестре, нека Бог дарује свако добро и нека вас Бог награди за ову љубав, а посебно оне који су се потрудили да се овај помен редовно одржава и да се овај споменик и ово мјесто држе у чистоти – поручио је владика Јоаникије.
