– Превазилажење ранијих подјела, измирење, свенародна једнодушност и међусобно разумијевање су кроз муку, на литијама стечено духовно богатство које треба чувати по сваку цијену. Блаженопочивши митрополит Амфилохије, један од највећих свједока васкрсења у нашем времену, подстицао је људе да се такмиче у добру чувајући и изграђујући међусобни мир. Свако другачије надметање или сукобљавање није од Бога, а друштвено је некорисно и штетно – поручио је владика Јоаникије.
Наглашава да је васкрсење Христово из мртвих главни догађај и темељ свете православне вјере.
– Догодио се у историји, али својим значењем надилази историју и све што се у њој збивало. Васкрсење осмишљава историју и људско живљење, временско и пролазно прожима вјечношћу, облачи нас у нетрулежност. Прва проповијед васкрсења Христовог потиче од анђела, па од жена мироносица и од апостола. За његове ученике важно је било да га виде тјелесним очима, али још важније да га препознају духовним видом. Света Марија Магдалена при првом виђењу помисли да је градинар, али га препозна тек када је Васкрсли позва по имену. Лука и Клеопа прво мишљаху да је он странац док су с Њиме ишли за Емаус. Радовала су се и горјела срца њихова док им објашњаваше Писма, али га препознаше тек при ломљењу хљеба, када се отворише њихове духовне очи. Указујући на предност духовног вида, Господ рече свом апостолу Томи, али и свима нама, „блажени који не видјеше, а вјероваше“, јер је истинска вјера духовни вид и унутрашње око душе. Због тога, блаженство духовног виђења и прослављања Христовог васкрсења припада свима хришћанима од апостолских времена до данас и убудуће. Наша пасхална радост је исте природе и израза као и апостолска, иако нажалост, мањег обима, и то само због наше, мање или веће, отуђености од Бога. Иако смо у забрињавајућој мјери отуђени, овај празник нам враћа истинско осјећање да смо дјеца Божија, синови и кћери Оца нашег небескога, кроз Сина Његовог распетог и васкрслог Исуса Христа – нагласио је владика у посланици.
Како је истакао, своју побједу над смрћу Спаситељ није задржао само за себе, него је све вјерне свих времена и покољења удостојио да буду учесници Његове побједе и сапричасници славе Његовог васкрсења.
– На темељу тог кључног догађаја спасења рода људског засновано је наше заједништво. Заједницу Цркве Божије којој припадамо Свети апостол Павле је сагледао као живи и недјељиви организам којем је Христос глава, а ми хришћани његови удови и браћа међу собом. Зато је неприхватљиво да се у Цркви праве подјеле и раздори по националној, идеолошкој, страначкој или по било каквој другој основи. Хришћанска љубав превазилази подјеле, мири завађене, зацјељује братске ране; великодушна је, прашта и не злопамти, изграђује у истини и доброти породичну и сваку другу заједницу, сједињава различито, а од природних разлика међу људима, половима, узрастима чини богатство, хармонију и љепоту људског живота. Непроцјењиви дар Божији је саборност вјерних у Цркви; прожета је благодаћу Исуса Христа, љубављу Бога Оца и заједништвом Светога Духа. То благодатно искуство стичу сви који учествују у светим богослужењима, хране се и освећују Светим Тајнама Христовим. Они се обнављају вјечним новинама Божијим.
Свјетлост Христовог васкрсења обасјала је све људске голготе и пут свима који страдају, трпе и живе за име Његово. Зраке Тросунчане Свјетлости показују пут сваком човјеку објављујући славу непролазног Царства Божијег – истакао је владика Јоаникије.
Како је додао, хришћанска побједа, обасјана свјетлошћу која је засијала из гроба Господњег, доказ је нанадмашиве љубави чији је смисао у ослобађању, а не у поробљавању другог.
– Хришћанин дише истином вјере, у безнађу шири наду, у таму уносу свјетлост. Човјек који је обасјан славом васкрсења Христовог постаје неустрашиви свједок непобједиве љубави. Узносећи свој ум и усмјеравајући своје биће ка истини Христовог васкрсења и Божијој љубави, овај свијет, наше живљење у њему и односе међу људима можемо да учинимо бољима, на шта смо сви призвани без разлике – поручио је владика Јоаникије.
Истиче да нас васкрсење Христово ослобађа од свих страхова, па и оног највећег, исконског страха од смрти.
– Нажалост, страх од смрти је у наше дане паралисао и успорио читав свијет. Не клонимо духом, положимо своју наду у Бога, чувајмо једни друге, поштујмо медицину, као што ју је поштовао и Свети Сава, први архиепископ српски, о чему постоје опширна свједочанства у његовим списима. Узнесимо своје усрдне молитве васкрслом Господу за све обољеле, за хероје нашег времена – љекаре и медицински особље и за све оне који његују и храбре болеснике. Тајна васкрсења Христовог се упечаћује и пројављује у животу вјерних. Пут васкрсења је пут радосног живота, пут у нови рај, који је испуњен божанственом славом, пут у нови живот достојан човјека. Нека би нас часни оци свештеници, монаси и монахиње, драга браћо и сестре, обасјала свјетлост Христовог васкрсења, да сједињени са Христом у вјечном Царству одбацимо све што нас одгони у таму греховну и одвлачи од Сунца Правде. Објединимо се у вјери, добру и љубави да бисмо могли радосно ускликнути: Христос воскресе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова – поручио је владика Јоаникије у посланици.
Свештеник у Цркви Светог Димитрија у Подгорици и вјероучитељ Павле Божовић казао је за „Дан“ да празник Христовог васкрсења и ове године дочекујемо у ванредним околностима имајући у виду познату ситуацију са вирусом корона.
– Сва великопосна богослужења била су обиљежена поштовањем мјера за сузбијање ширења заразе, па ће тако и Васкрс бити прослављен уз пуно поштовање свих епидемиолошких прописа – рекао је Божовић.
Он подсјећа да је Васкрс нарадоснији и највећи хришћански празник, славље које је у самом фундаменту хришћанске вјере.
– Свети пророк Исаија неколико вјекова прије Христа пророчки обећава да Бог „уништиће смрт заувијек и утрће Господ сузе са сваког лица“. Ово и друга обећања које је Бог дао човјечанству остварила су се кроз Господа Исуса Христа, који је претрпио страшна страдања и крсну смрт, али је и побиједио славним васкрсењем из мртвих. Овај велики догађај, о ком се приповиједа већ двије хиљаде година, није само неки куриозитет из прошлости или просто историјска занимљивост, већ догађај у живој вези са нама, Христовим следбеницима у 21. вијеку. Апостол Павле то најбоље објашњава у свом писму заједници хришћана у Солуну, али и свима нама: „Вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и оне који су умрли у Исусу довести са њиме“. Ово све говорим како бих нагласио да обичаји за Васкрс нису само пуки фолклорни моменат, позитивна традиција или слично. Они су сама суштина учествовања у овој великој тајни. Ту бих нарочито издвојио благи императив учешћа у богослужењима, нарочито у васкршњој литургији, која је мјесто сусрета Христа са свим људима које неизмјерно воли, „и последњег и првог“. Свети Јован Златоусти позива „уђите сви у радост Господа... и који сте постили и ви који нисте, веселите се данас!“. Суштина свих обичаја је да се одазовемо овом Христовом позиву. Насупрот овоме о чему смо говорили стоји коришћење празничне радости као изговора за наше страсти. То може бити и претјеривање у храни и пићу, може бити и његовање неких сујевјерних обичаја или нешто друго што би наше славље извело из „гравитационог поља“ Васкрса. Зато треба да будемо пажљиви како би наше славље било одраз нароснијег поздрава - Христос васкрсе, ваистину васкрсе – истиче Божовић.
Протојереј Жељко Ћалић објашњава да је Васкрс највећи хришћански празник јер је он побједа живота над смрћу, којом је човјеку враћена нада за враћање у царство небеско.
– До васкрсења Христовог, човјек је био роб смрти, а након тога, иако и даље смртан на земљи, враћена је вјера у поновни живот. Зрно неће донијети плода ако не падне у земљу. Са сваким сјеменом је тако, па и са човјеком. Васкрсење не бива без смрти – истиче парох даниловградски.
Он је оцијенио да је захваљујући Богу оживјела вјера у народу Црне Горе, који се вратио на пут спасења.
– Више људи пости, вратили су се вјери. Мада ево двије године је то мало под утицајем епидемије, али се поштује оно кључно. Слиједи се више учење Христово, схвата се његова ријеч и слави његово васкрсење, које је круна спасења – каже Ћалић.
Он истиче да је само Христос био богочовјек, који је својом смрћу побиједио сатану и разорио ад, да би спасио човјечанство од гријеха.
– Сатана је мислио да ће када убије Христа, преко својих слугу, дијела народа и владара римских и јудејских оног времена, побиједити. Ипак, испоставило се да је Христ смрћу својом поразио сатану, а васкрсењем вазнио велику славу Богу. Васкрсење је радост за све нас који вјерујемо у Христа, која нас и данас храбри. Како је Христос у то вријеме имао непријатеље, тако је и црква његова дијелила његову судбину. Он је оставио апостоле да шире ријеч његову и цркву његову – живот цркве је поновљени живот Христов, јер оно што је он преживио, преживљава и она. Наравно, то је све у мањој или већој мјери, има периоде слободе, али и напада. Код нас, након гоњења од Другог свјетског рата, Црква оживљава, али непријатељи и даље постоје и постојаће док је свијета и вијека. Дух антихриста, иако побијеђен васкрсењем, опстао је и јавиће се у једном тренутку кроз антихриста. Данас су непријатељи хришћанства присутни и код нас и у свијету, они су пресвучени, имају другачију униформу од фарисеја који су распели Господа, форма је друга, али је суштина иста. Ипак, Христос је ту да нас штити и чува ако идемо његовим путем – рекао је Ћалић.
