Апсолутни мораторијум у трајању од три до пет мјесеци је економски неефикасан, не доприноси опоравку економије, а уједно има потенцијал нарушавања финансијске стабилности, оцијенили су из Централне банке (ЦБЦГ). Мораторијум на три до пет мјесеци за сва физичка и правна лица, без обрачуна затезне камате, предложио је посланик ГП УРА Милош Конатар.
Из ЦБЦГ су подсјетили да је тромјесечни мораторијум донесен марта 2020. године био обавезујући за банке, те да је право на мораторијум тада искористило 24 хиљаде запослених у јавној управи, као и пензионери.
– Нерационално jе да мораториjум буде дозвољен лицима коjа имаjу, и коjа ће у прерспективи имати редовне и неумањене приходе. Тим приjе што се од банака, са правом, очекуjе да, и поред пет мораториjума, наставе са кредитном активношћу и подршком ликвидности корпоративног сектора као примарног задатка, уз екстензивна реструктурирања, укључуjући греjс периоде, што све за посљедицу има додатни притисак на њихову ликвидну позициjу. Према нашим сазнањима, тренутно ниједна земља у Европи нема имплементиран апсолутни мораторијум за све клијенте. Уколико желимо да банке остану главни стуб опоравка реалног сектора у наредном периоду, не смиjемо дозволити да се криза из реалне економиjе неселективно прелиjе на финансиjски систем на начин да поткопа његову одрживост, што би се десило у случаjу ад хок апсолутног мораториjума – навели су из ЦБЦГ, на чијем челу је гувернер Радоје Жугић.
Казали су да је прошлогодишња одлука о доношењу апсолутног мораторијума донесена када нико није могао да прогнозира колико ће пандемија трајати и кога ће све погодити.
– Данас, годину дана касниjе, имамо jасну слику коjи су сегменти привреде и становништва заиста дугорочно погођени ефектима Ковида-19, на основу чега можемо да креирамо мораториjуме и остале мjере у складу са реалним потребама становништва и привреде – навели су из ЦБЦГ.
Након апсолутног мораторијума, ЦБЦГ је креирала више сетова мјера који су се тицали одређених дјелатности које су биле највише погођене кризом.
Д.М.