Свако могуће давање подстицаjа за развоj дигиталне инфраструктуре и ИТ компаниjа мора бити засновано на jасним финансиjским показатељима, коjи потврђуjу да су такве потенциjалне субвенциjе ради jавне користи, односно у интересу свих грађана ове државе, а не приватних интереса, саопштили су јуче из Агенције за социјалну правду (АСП).
У супротном, наводе, намjера Владе, коjа на "мала врата" уводи ове подстицаjе кроз Стратегиjу дигиталне трансформациjе за наредни четворогодишњи период, могла би се претворити у опасну авантуру на терет свих црногорских грађана, коjи би, по ко зна коjи пут, плаћали богаћење поjединаца. Нацрт Стратегиjе дигиталне трансформациjе Црне Горе 2022–2026. био jе до скоро на jавноj расправи, а АСП jе припремила препоруке, коjе ће почетком наредне седмице доставити кабинетима предсjедника Владе и Скупштине Здравка Кривокапића и Алексе Бечића.
Иако проjектуjе подстицаjе за дигиталну инфраструктуру и ИТ компаниjе, документ не садржи нити jедан податак, а камоли анализу, коjи треба да покажу бенефите за грађане и друштво у цjелини, коjе би они добили зато што би финансирали те бизнисе. Стога АСП наглашава да jе неприхватљиво отварати могућност пореских олакшица и субвенциjа за новоосноване ИТ компаниjе, а притом не давати финансиjске процjене о оквирном износу таквих олакшица и помоћи, те нарочито не оправдати jавни интерес од увођења таквих мjера. Надаље, АСП указуjе да jе у циљу убрзања дигитализациjе црногорског друштва, потребно убрзати и рок да се стара лична документа замиjене новим еИД документима. У Нацрту Стратегиjе наводи се оквирни податак да jе преко 120 хиљада грађана са новим документима, али jе планирано да замjена старих личних докумената траjе jош наjмање неколико година.
То ће се одразити на темпо дигитализациjе друштва, па АСП препоручуjе да се обезбиjеде финансиjска средства да се убрза замjена старих личних докумената, а све са циљем да се Црна Гора брже креће у процесу дигиталне агенде и поjедностављивања живота грађана. АСП jе препоручила и да се утврди прецизан рок до када ће комуникациjа са jавном управом бити на електронски начин, што подразумиjева да се корисницима пружи комплетна, а не дjелимична онлајн услуга, jер jе то jедан од начина да се убрза дигитализациjа у jавноj управи, а тиме и друштву укупно.
При томе jе несхватљиво да ресорно министарство jавне управе нема могућност електронског прикупљања података о е-сервисима и услугама других органа власти, електронско управљање документима имплементирано jе у свега 17 институциjа (не наводи се коjих), док остаjе неjасно и да ли се информациони систем за планирање и извjештавање примjењуjе од органа власти и у коjоj мjери. Упркос констатовању чињеничног стања о jако ниском нивоу дигиталних вjештина у земљи, Нацрт Стратегиjе не нуди jасну визиjу и редослед корака како да се такво стање промиjени.
Поред тога, документ наводи информациjе о Порталу отворених података, али указуjе да jе око половине база података обезбиjеђено од само двиjе институциjе, и то Управе за статистику и Министарства просвjете, науке, културе и спорта, што значи да већина не обjављуjе податке у отвореном формату. Стога АСП предлаже да се пропише jасна законска обавеза за комплетну управу, и на централном и на локалном нивоу, са строгим казнама за неиспуњавање законом прописаних обавеза, да обjављуjу податке у отвореном формату, а што ће доприниjети већоj транспарентности у земљи.
