Сваког 22. маја од 2010. године у свијету се обиљежава "Биткоин Пица дан" односно дан када је најпознатија криптовалута на свијету добила своју употребну вриједност.
Прослављање овог датума био је повод за разговор са савјетником за криптовалуте Новаком Свркотом.
Према његовим ријечима, криптовалуте су један од стадијума развитка новца кроз људску цивилизацију.
– Током напретка људског друштва новац је мијењао облик. Временом је ширењем трговине, новац постао језик комуникације односно вриједности нечега. Због тога је злато као најпостојаније и данас репер за вриједност. Криптовалуте су се појавиле прије више од десет година, али су тек 2010. године, када су двије пице купљене за 10.000 биткоина добиле своју вриједност – наводи Свркота.
Свркота истиче да, иако се у јавности тек однедавно говори о криптовалутама, оне су у Црној Гори и те како популарне, можда чак и популарније него у неким развијенијим државама.
– Популарност криптовалута код нас је вјероватно условила наша изопштеност из глобалних банкарских система, рецимо у Црној Гори не можете да плаћате Пеј-палом, а управо то пропагирају и криптовалуте, одступање од класичних банкарских система – наводи Свркота.
Он истиче и да је у последње вријеме присутан пад на тржишту криптовалута, али да то није први пут да се тако нешто дешава.
– Много фактора је утицало на то. Тако се и дешавања на економском глобалном плану рефлектују и на криптотржиште. Биткоин као највећа криптовалута, ће сигурно још падати, али и расти и упркос лаичким наводима да ће доживјети крах, то се неће тако лако десити. О пропасти биткоина се прича већ годинама, а вриједност му увијек након тога порасте – казао је Свркота.
Свркота савјетује грађанима да се прије упуштања у трговину на криптоберзама прво едукују, те да су недавно угашене апликације направиле лош маркетинг криптовалутама, иако немају баш додирних тачака.
– Слично је било претходних година са "Onecoinom" или "Квадригом", случајевима од којих су појединци зарадили милијарде и преварили многе. Прије свега треба се едуковати, јер постоји доста криптовалута које су превара или једноставно немају неку вриједност. Од свега тога треба одвојити биткоин, етеријум и још пар валута као озбиљне и оне у које вриједи улагати. Многи сањају о куповини криптовалута за мале паре, чија ће вриједност порасти и донијети им богатство, али то је само сан почетника – навео је Свркота.
Свркота истиче и да на тржишту криптовалута биткоин нема конкуренцију, те да представља "дигитално злато".
– Опрема за "рударење" криптовалутама је изузетно скупа и захтијева константан рад компјутера, као и запослење људи који би то одржавали. Дакле, као и у сваком послу захтијева велико улагање, али најпожељнији услов је ниска цијена електричне енергије. Оно што је симпатично јесте и да "рударење" није прописано неким законом до сада. Дакле није ни легално ни нелегално. Нелегална је крађа струје, којој смо често свједочили на овим просторима – поручује Свркота.
Свркота истиче и да се тржиште криптовалута мјери у милијардама, те да је пословање преко њих углавном сигурно.
– Бинанс је највећа криптоберза и настала је од спајања ријечи Биткоин и Финанс. Основана је 2017. године и готово сви који послују са криптовалутама имају налог на њој. Немају физичких просторија, али се њихов профит мјери у милијардама. Дешавало се да се берзе хакују и било је проневјера, али пословање је једнако као са банкама. Бинанс је сигурнији од других берзи, али као и свако улагање у било који посао, захтијева опрез – закључује Свркота.
