Сачекали су бивши радници бјелопољског ГРО "Радник" да прођу последњи парламентарни избори и да се изабере нова власт. И сачекали да прође пола године, знајући, како каже један од бивших радника Рамиз Зулевић, да и њихови проблеми дођу на ред. Понадали су се да ће се нешто ново десити и да ће коначно успјети да остваре права из радног односа коjа су им ускраћена од 1992. године, када jе фирма отишла у стечаj и њих 1.500 завршило на бироу рада. Сада њих 40 траже исплату социјалног програма, као и повећање минималних пензија.

– Сада овако преко "Дана", који увијек, ево годинама, пише о нашим проблемима, на чему смо му захвални, показујемо да смо живи. Истина, све нас је мање на овом свијету, тако да како је вријеме кренуло и нико ништа не предузима, питање је ко ће од нас успјети да добије накнаду за изгубљено током радног односа. Ипак, очекујемо да наш глас чују у Министарству економије, да нас чује градоначелник Петар Смоловић и да нас коначно погледају као што су многе прије нас. Ми мислимо да смо заслужили бољи третман, јер смо први на подручју општине отишли у стечај и били заморче тадашње Владе прије скоро три деценије – изјавио је Зулевић.

Траже "грађевинари'' накнаду за сваку годину проведену у предузећу, што, како истичу, није много, за само око 40 радника који су на списку.

Још једном су истакли да су им ускраћена права из радног односа, када је предузеће 1992. године отишло у стечај и радници завршили на бироу рада.

Радници су и јуче поручили да се надлежни не играју са старим, болесним и изнуреним људима.

– Више од пола оних који су остали без посла у "Раднику", умрли су, а остали су се томе, каквог су здравља и у којим су позним годинама, примакли. Ми више времена за чекање немамо и зато ћете нас све носити на души – поручују радници.

Поновили су да неће одустати од добијања отпремнина и повећања минималних пензија.