Предлогом Закона о буџету, који је Влада јуче усвојила, предвиђена је могућност задужења до 1,74 милијарде еура. Како пише у образложењу предлога, држава ће се у 2022. години задужити за финансирање пројеката, кроз кредитне аранжмане, у износу од 339 милиона еура, затим могу се задужити до 900 милиона еура за откуп и/или рефинансирање државног дуга и до 500 милиона еура за потребе финансирања дефицита у 2022. години и стварања фискалне резерве за финансирање недостајућих средстава за 2023. годину.
”Буџетом су предвиђени већи издаци за бруто плате у износу од 21 милион еура. За нето плате ће наредне године бити издвојено 380 милиона еура, што је 67 милиона еура више него што је планирано у овој години. То је увећање од скоро 22 процента у односу на ову годину
– Средства за потребе зодуживања из става 3 и 4 овог члана (прим. аут. 900 и 500 милиона), Влада може обезбиjедити закључењем кредитних аранжмана са међународним финансиjским инситуциjама, са домаћим и/или иностраним банкама, кроз емисиjу обвезница на домаћем и/или међународном тржишту, као и/или закључењем билатералних или других кредитних аранжмана – појашњено је у предлогу закона који ће Влада доставити Скупштини.
Позајмице за бродове, затвор, помоћ предузећима...
У буџету је наведено да ће се држава у 2022. години задужити за финансирање проjеката, кроз кредитне аранжмане, у износу до 339.990.000,00 еура.
За пројекат "Хиљаду плус" до 10 милиона, такође до 10 милиона за потребе додатног финансирања проjекта "Водоснабдиjевање и отпадне воде у Црноj Гори", а за потребе реконструкциjе водоводне инфраструктуре Престонице Цетиње, до 22,9 милиона за финансирање наставка пројекта управљања индустријским отпадом, 30 милиона за потребе додатног финансирања пројекта подршке малим, микро и средњим предузећима погођеним ковидом, до 32 милиона за потребе генералног ремонта пруге, санацију челичних мостова и тунела, до 83,1 милион за потребе додатног финансирања пројекта реконструкције магистралних путева, до 30 милиона за потребе Министарства здравља – а за финансирање проjекта подршке здравственом систему Црне Горе, до 56,9 милиона за потребе Министарства здравља – за финансирање проjекта изградње здравствених установа у Црноj Гори, до 50 милиона еура за финансирање набавке два патролна брода за потребе Министарства одбране и до 15 милиона за финансирање изградње капиталног објекта – затвор у Мојковцу.
Буџетом су предвиђени већи издаци за бруто плате у износу од 21 милион еура. За нето плате ће наредне године бити издвојено 380 милиона еура, што је 67 милиона еура више него што је планирано у овој години. То је увећање од скоро 22 процента у односу на ову годину. У наредној години планира се повећање минималца на 450 еура и плата за 17 процената.
Више новца за социјалу и образовање
Спајић је казао да jе за социjалну заштиту предвиђено 667 милиона или 40 милиона еура више, за образовање 225 милиона еура или 18 милиона више, здравство 344 милиона еура односно 36 милиона еура више.
– Наjвише смо смањили на општим jавним службама, од 20 одсто, односно 163 милиона еура – додао jе Спаjић.
Укупни примици и депозити су пројектовани на 2,46 милијарди, што је на нивоу овогодишње цифре. Изворни приходи у наредној години су планирани на 1,97 милијарди, а издаци на 2,17 милијарди, па је дефицит планиран у износу од 205 милиона. За отплату дуга планирана су 292 милиона. Недостајућа средства у буџету износиће 498 милиона еура и финансираће се са 392 милиона депозита, 100 милиона од позајмица и средстава из постојећих кредитних аранжмана, а шест милиона од продаје имовине.
За четири предузећа 39 милиона гаранција
Држава ће у 2022. години издати гаранциjе у укупном износу до 39 милиона еура.
Гаранције ће издати за кредитни аранжман између Регионалног водовода Црногорско приморjе д.о.о. и Европске банке за обнову и развоj (ЕБРД), у износу до 12 милиона еура за потребе друге транше кредитног аранжмана, чиjа jе укупна вриjедност 24 милиона, а коjи jе намиjењен за финансирање проjекта рjешавања питања водоводне и канализационе инфраструктуре у насељима Добре воде, Велики пиjесак и Утjеха у Општини Бар и насељу Круче у Општини Улцињ.
Жељезничкој инфраструктури ће дати гаранције у износу од 11 милиона за финансирање набавке механизациjе за одржавање пруга и нове опреме за помоћни воз коjи се користи за отклањање последица незгода и несрећа. Жељезнички превоз ће добити гаранције од 14 милиона за финансирање набавке нових возова коjи би се користили у локалном превозу путника. Превоз ће добити још једну гаранцију од два милиона за потребе ургентног генералног ремонта возних средстава коjа се користе за жељезнички путнички саобраћаj.
Текући буџет је пројектован на 1,016 милијарди, буџет државних фондова на 828 милиона, 28 милиона више него ове године, капитални буџет на 248 милиона, 34 милиона више него ове године, а трансакције финансирања на 329 милиона еура, што је 120 милиона мање.
Концесије за аеродроме нема у буџету
Закон о играма на срећу, који је дио програма „Европа сад“, није међу законима који су усвојени заједно са буџетом. Према програму „Европа сад“, од тог закона је предвиђено 15 милиона прихода више него досад.
Државни секретар Јанко Одовић казао је да је јавна расправа завршена за тај закон, те да очекује да ће ускоро наћи на Влади, а да ће његова примјена почети у првој половини наредне године.
Министар Спајић је казао да у буџету нијесу планирани могући приходи од концесија за аеродроме, те да то представља позитиван ризик по буџет. Према актуелном тендеру, у случају давања концесије за аеродроме, у буџет би се приходовало 100 милиона еура. Влада треба да донесе одлуку да ли ће тендер реализовати до краја или ће расписати нови.
Спајић је најавио и изградњу болнице у Подгорици и Пљевљима, међутим, за болницу у Подгорици тренутно немају локацију.
Од пројеката у капиталном буџету, навео је и изградњу 16 вртића, осам основних школа, реконструкциjе више домова здравља, изградњу атлетске стазе у Подгорици, стадиона на Цетињу, трибине стадиона у Никшићу, изградња заобилазница око Берана, Херцег Новог, Пљеваља, као и моста на риjеци Боjани.
Министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић оцијенио је да је предлог буџета за наредну годину одржив и инклузиван.
– Наредне године имаћемо историjски износ бруто домаћег производа (БДП) од 5,3 милиjарде еура, док се приходи од туризма проjектуjу на ниво из 2019. године, односно милиjарду еура – казао jе Спаjић на јучерашњој конференциjи за новинаре након сjеднице Владе. Рекао је да се тиме бави и програм "Европа" сад, коjи би требало да уравнотежи диспропорциjу у друштву, повећање животног стандарда, унапређење пословног амбиjента, смањење сиве економиjе, изградња jавне инфраструктуре, као и издашниjа социjална давања.
Од ПДВ-а 748 милиона
Представници Министарства финансија наjавили су да неће миjењати општу стопу пореза на додату вриjедност (ПДВ) од 21 одсто, док ће за услуге хране и пића у хотелима и ресторанима вратити са седам на 21 одсто. Наредне године планирају од ПДВ-а 748 милиона, што је 137 милиона више у односу на план за ову годину. Спајић је појаснио да је у предлогу предвиђено повећање од 90 милиона у односу на реализацију у овој години.
Државни секретар у Министарству Jанко Одовић обjаснио jе да то ниjе повећање у правом смислу те риjечи, већ враћање на преткризни период.
– Неће бити потребе за новим задуживањем, што значи да имамо заокружено финансирање и што не значи да нећемо излазити на тржиште због повољних услова уколико буде прилика. Биће додатно повећање плата за здравствене раднике, за пољоприведу имамо значаjан раст, као и за социjална давања –поручио је Спаjић. Он је, одговараjући на питање о задуживању, казао да jе унутар буџета остављена опциjа да се задуже до 500 милиона еура.
– Међутим, ми немамо потребу за задужењем за наредну годину, што значи да читаву годину можемо да прођемо без задужења. Ако се створе повољни услови, онда бисмо то искористили или за резерве за 2023. годину или за враћање неких неповољних кредита из прошлости – појаснио је Спаjић.
https://www.gov.me/dokumenta/edbaa6e5-91e1-4f02-8f6d-f15bd736734f
Он jе додао да су оставили опциjу да рефинансираjу кредит за аутопут, уколико се нађе добра прилика. За то је предвиђено 900 милиона.
