Rezultati poslovanja privrednih društava u većinskom vlasništvu družave, prema podacima za 2022.godinu, poprimili su zabrinjavajuće razmjere, ocjenjuju iz Centra za ekonomske i evropske studije (CEES).

-  Dva najveća sektora u kojima posluju državna preduzeća, saobraćaj i energetika, su prema najnovijem istraživanju CEES-a, povećali rizike svog poslovanja. I dok sektor saobraćaja karakteriše dugogodišnji trend ostvarivanja negativnog poslovnog rezultata, sektor energetike je u 2022. drastično smanjio profitabilnost, likvidnost, ali i solventnost poslovanja u odnosu na prethodne godine, navode u saopštenju.

Kako dodaju, tome je posebno doprinijelo pogoršanje profitabilnosti, likvidnosti i solventnosti Elektroprivrede a.d. Nikšić u 2022, kao najvećeg državnog preduzeća.

- Štaviše, konsolidovani finansijski izvještaj EPCG, pokazuje da je Elektroprivreda a.d. Nikšić sa privrednim društvima čiji je većinski vlasnik  u prošloj godini ostvarila gubitak od  devet miliona eura. Tome su posebno doprinijeli ogromni gubici CEDIS-a i EPCG-Solar-Gardnje d.o.o kao društava u većinskom vlasništvu EPCG. Pored toga, značajno smanjenje koeficijenta likvidnosti EPCG ukazuje da ovo društvo (i sa njim povezana pravna lica) ima sve više kratkoročnih obaveza koje dospijevaju za isplatu, a sve manje kratkoročnih sredstava koja dospijevaju na naplatu, ističu iz CEES-a.

Navode da se uzorci ovakvog stanja, prvenstveno ogledaju u slabostima korporativnog upravljanja, prvenstveno nedovoljnoj transparentnosti, direktnom miješanja vlasnika u odluke menadžmenta pojedinih društava, nepostojanju revizroskih odbora u svim društvima i sl.

- Značajno su povećani troškovi poslovanja u sektoru energetike, a jedan od ključnih faktora je povećanje troškova zarada usljed ogromnog rasta zaposlenosti. Broj zaposlenih u privrednim društvima u energetici (prvenstveno EPCG, CEDIS, Rudnik uglja i EPCG Solar-Gradnja) je povećan za blizu 1000 lica u 2022.godini, što je skoro 1/4 više u odnosu na prethodnu godinu. S druge strane, kretanje  cijena električne energije na tržištu, kao i otežana naplata potraživanja su nepovoljno uticali na prihode energetskih kompanija, navodi se u saopštenju.

Pogoršanje finansijskih rezultata u sektoru energetike, zajedno sa već negativnim rezultatima poslovanja u sektoru saobraćaja, kao drugom najvećem sektoru, neminovno će povećavati pritisak na budžet i državu kao vlasnika, tvrde u CEES-u.

- Ukoliko država  hitno ne donese strategiju sa mjerama za reforme  privrednih društava u svom većinskom vlasništvu i ne reformiše nadzor nad njihovim radom, za očekivati je da će pritisak na budžet da se izmiruju obaveze ovih društava biti sve veći. To već potvrđuju pojedina plaćanja iz budžeta u 2022.godini, kao i činjenica povećanog broja planiranih garancija države u budžetu za 2023.godinu za privredna društva u vlasništvu države, a krajnji ceh svega će platiti građani kao poreski obveznici, zaključuje se u saopštenju.