Оснивач БИ Цонсултинга, провајдера пословних информација и суорганозатора пројекта, Ратко Николић, рекао је да ће рат у Украјини имати значајне посљедице на свјетску економију, а и на црногорску, јавља PR Centar.
-Пресудно је да постоје јаке институције, које ће обезбиједити једнаке услове на тржишту, као и планове и стратегије који ће обезбиједити предвидивост пословног амбијента. Мислим да је то оно што пословни људи највише траже. Кључан је стратешки приступ у развоју институција и у развоју даље економије- сматра Николић.
Извршна директорица Инвестиционо-развојног фонда Црне Горе (ИРФЦГ), Ирена Радовић, истакла је да ће ратна збивања на европском континенту довести до још већег пораста цијена хране, могуће и енергената.
-Морамо уважити чињеницу да је Црна Гора мала, отворена, еуризована економија, без могућности коришћења инструмената монетарне политике и са врло лимитираним простором за фискалне интервенције, уважавајући стање јавних финансија. Висок ниво јавног дуга и пројектовани буџетски дефицит у оквиру којег би свака влада морала да се држи, не дозвољава пуно простора за маневар. Тако да, када се погледа глобално стање, Црна Гора је погођена вишеструко уз лимитиран потенцијал прилагођавања на екстерне шокове- рекла је Радовић.
Навела је да је у прошлој години Русија представљала 20 одсто страних директних инвестиција у Црној Гори, а то, како сматра, није лако надомјестити. Уједно, и степен неизвјесности додатно обесхрабрује глобалне инвеститоре да преузимају ризик у економијама у развоју, па су ефекти руско-украјинског рата у том сегменту вишезначни.
-Охрабрују најновији инпути Европске централне банке која, усљед неизвјесности, планира да и даље поступно и релаксирано приступа промјенама у монетарној политици, тако да, за сад, нема пораста референтних каматних стопа”, рекла је Радовић. Она очекује се да ће Европска централна банка, можда и прије истека трећег квартала кренути са значајним повећањем каматних стопа, тако да ће се то дефинитивно прелити на црногорско тржиште. „ИРФ је као институција која дјелује контрациклично, а уједно зависи у цјелости од међународних извора финансирања одлучна да настави са снажном подршком црногорској привреди у координацији са Владом и међународним партнерима- казала је Радовић.
Нагласила је значај финансирања инфраструктурних пројеката и снажнијих ангажмана институционалних актера на повлачење доступних бесповратних европских средстава за унапређење инфрастуктуре, те пројеката транзиције као зеленој и дигиталној економији. Посебно је, закључила је Радовић, нагласила потребу политичке одговорности у снажењу институција, унапређењу пословног амбијента и владавине права.
Потпредсједник Привредне коморе Црне Горе (ПКЦГ), Павле Радовановић, рекао је да се још увијек не може знати какав ће утицај на црногорску и глобалну економију имати агресија Русије на Украјину.
-Када је ријеч о Црној Гори директни утицаји се могу везати за, вјероватно, смањење страних директних инвестиција из Русије и Украјине, мањи број туриста и ноћења из Русије и Украјине. Имамо видан пад туриста из Русије у посљедње три године са 15 одсто на седам, али и раст броја туриста из Украјине, који је са два одсто дошао на близу девет одсто- навео је Радовановић.
Казао је да високо увозно зависна економија као што је црногорска мора претрпјети велике ударе, али је истакао да се најбрже опорављају мале економије.
Радовановић сматра да се добра упоредна пракса из Европске уније доминантно користи селективно, а најчешће то није добро.
-Реформа државне управе се преноси, остаје слово на папиру и само се одлаже- казао је Радовановић.
Сувласник Монтенегро Старс Хотел Гроуп, Жарко Радуловић, рекао је да је евидентно да постоји криза, а свака криза је и шанса “ и та криза може да вас поведе у минус, али може и у плус”.
-Ни Русија ни Украјина неће утицати на сезону. Русија је већ била у опадању. Она је у економској кризи задњих четири-пет година. Хотели су туристе из Украјине и Русије замијенили за оне из Западне Европе. Ми ћемо имати добру сезону, вјероватно бољу него 2019. године. Сезона је почела у марту и завршиће се дубоко у јесен, у новембру- рекао је Радуловић.
Сплендид, како је навео, ове године за сезону јун, јул, август, септембар има букинга 15 одсто више него прошле године, а тачно колико је имао 2019. године.
Радуловић сматра да је веома битно да безбједносна ситуација у Црној Гори буде добра и не смије се дозволити да негативне вијести пођу из државе, јер то итекако може да угрози сезону.
Он је додао да у Црној Гори и даље не постоји план, нема министарства, и у задњих годину и по апсолутно није постојао нико у туризму и “то је застиђе”.
Предсједник Одбора директора Зетаградње, Благота Радовић, казао је да је пројектом Европа сад почела бесомучна куповина станова у Црној Гори.
-Ја сам ово назвао стампедо, трка, журба, али мислим да за тим нема потребе. Мислим, ипак, да ће се тржиште стабилизовати, мора се стабилизовати, јер више немамо простора за подизање крајњих цијена, због тога што ћемо изгубити купце. Ово за мене није редовно пословање. Наша област је потпуно законски нерегулисана и инвестицијама може да се баве и они који немају никакве услове да се баве грађевинарством. Ти људи немају искуства, немају знања и огроман број стамбених јединица ће остати незавршен, купци ће бити преварени. Највише се бојим да ћемо изгубити повјерење купаца- објаснио је Радовић.
Навео је да је у задњих пола године, узимајући у обзир материјале неопходне за изградњу објекта, просјечна цијена материјала повећана 40 одсто, “а ми смо у том периоду наше цијене подигли само за 10 одсто што значи да ће то значајно утицати на нашу профитабилност”.
Радовић сматра да пројекат Европа сад може бити одржив уколико буде постојала наплата пореских обавеза од свих учесника у привредном животу.
