У енергетској транзицији нема готових одговора, рјешења која се морају тражити захтијевају велику стручност, знање, способност и предвиђање, као и прилагођавање новим околностима, поручено је на отварању симпозијума Електропривреде Црне Горе (ЕПЦГ) НЕТ 2022, који се одржава у Будви., јавља ПР Центар.
Отварајући еминентни скуп, предсједник Одбора директора ЕПЦГ, Милутин Ђукановић, рекао је да им је жеља да Симпозијум буде „каменчић у мозаику идеја у новој енергетској транзицији“.
-Није случајно мото нашег симпозијума „Новим енергетским трендовима бришемо границе“. Ваше присуство овдје говори да смо у области енергетике избрисали границе. Са поносом говоримо да овдје данас имамо представнике од Беча до Скопља. Најугледнија имена енергетике у области финансија. Потрудили смо се да на овом скупу организујемо четири панела и двије презентације- навео је Ђукановић.
Према његовим ријечима, на овим скуповима од непроцијењивог је значаја међусобно дружење на маргинама, оцјењујући да ће ти разговори допринијети да се учесници боље повежу, разумију и на крају остваре боље резултате.
-Ово је вријеме информатике, технологија, свијет је данас постао никад ближи, лако се комуницира са било којом тачком земаљске кугле. Али, без живе комуникације, ниједан посао не може бити завршен- рекао је Ђукановић.
Предсједник Савеза енергетичара, проф. др Никола Рајаковић, казао је да је енергетика била дуго година најважнија, али да му се сад чини да је „убједљиво најважнија“.
-Рјешења која се морају тражити захтијевају велику стручност, знање и способност и предвиђања. У енергетској транзицији нема готових одговора. Морамо да се сналазимо на најбољи могући начин, да се прилагоиђавамо оклоностима и да налазимо рјешења- навео је Рајаковић.
Технолошка знања, како је казао, расту из дана у дан.
-Технолошка знања омогућавају, али су недовољна да се процеси који су пред нама брзо и квалитетно реализују. Колико год учимо, још више морамо да учимо-истакао је Рајаковић.
Извршни директор ЕПЦГ, Никола Ровчанин, рекао је да је иза те компаније тешка, али веома успјешна пословна година „кад смо остварили најбољи пословни резултат у историји компаније и покренули рекордан инвестициони циклус“.
-Испред нас су бројни изазови са којима ћемо се суочити прије свега озбиљном Стратегијом, брзим инвестирањем у потенцијале обновљивих извора енергије, али и модернизацијом постојећих капацитета и прилагођавањем стандардима Европске уније (ЕУ)- рекао је Ровчанин.
Истакао је да су пред ЕПЦГ три основна задатка – обезбјеђивање стабилности енетгетског сектора у времену глобалне енергетске кризе, повећање удјела обновљивих избора енергије у укупној производњи, обезбјеђивање стабилности цијена електричне енергије према грађанима и привреди уз континуиране и стабилне испоруке електричне енергије.
-Увјерен сам да ћемо на крају овог симпозијума бити богатији за бројна стручна мишљења и закључке у ком правцу треба да развијамо наше пословне стратегије. Сигуран сам да ће овај Симпозијум постати традиција и да ћемо наредне године опет се окупити са неким новим темема и задацима који стоје пред свима нама- рекао је Ровчанин.
Потпредсједник Владе и министар капиталних инвестиција Ервин Ибрахимовић, рекао је да обезбијеђивање довољних количина електричне енергије на економски, енергетски и еколошки прихватљив начин, односно постизање компромиса између економије и екологије постао циљ сваке државе, као и глобани циљ на свјетском нивоу.
-Неопходно је дефинисати савремене путеве одрживог развоја који ће водити ка будућности у којој ће становништво наше планете имати бољи животни стандард, уз очување еко система и природних ресурса. То значи да владе свих држава треба да дефинишу и имплементирају нове и одрживе политике, стратегије и планове који се односе на производњу, пренос, дистрибуцију и коришћење електричне енергије, а који ће бити усклађени са плановима заштите животне средине и борбе против климатских промјена- рекао је Ибрахимовић.
Истакао је да је Црна Гора, своје опредјељење за заједничку борбу против климатских промјена, исказала потписивањем Париског споразума у априлу 2016. године, као и његовом ратификацијом 2017. године.
-На тај начин смо се обавезали да доприносимо смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште на глобалном нивоу. Према ревидираном националном утврђеном доприносу Црне Горе, који је одређен у складу са Париским споразумом, циљ је да се емисија гасова са ефектом стаклене баште у Црној Гори смањи 35 одсто до 2030. године- навео је Ибрахимовић.
Оцијенио је да су унапређење регионалне сарадње и чланство у ЕУ од кључног значаја за јачање политичке стабилности и енергетске безбједности и економског просперитета нашег региона.
Потпредсједник Владе за економски систем Владимир Јоковић рекао је да питање све снажнијег усмјерења Црне Горе ка коришћењу свих обновљивих извора енергије интерес државе.
-У Црној Гори имамо најаву да се креће са пројектом СОЛАРИ 300+ и 500+. То је велики, иновативни пројекат у Црној Гори. Нјиме се усмјеравамо ка производњи зелене енергије и у исто вријеме стварамо прилику да запошљавамо већи број људи, па тако утичемо и на повећање стопе незапослености-казао је Јоковић.
У основи су, како је додао, четири приоритета.
-Производња енергије, да штитимо животну средину, запошљавамо људе и развијамо економију. Без поузданог приступа енергији тешко да држава може имати трајан одрживи економски развој који настојимо да остваримо- поручио је Јоковић.
