Праћење спољне политике Европске уније није спорно, али Црна Гора мора водити рачуна о заштити сопствених економских интереса и својих грађана, па је стога требало паметније поступати када су се уводиле санкције приватним лицима из Руске Федерације, казао је у разговору за "Дан" економски аналитичар Олег Филиповић.
– Као кандидат за чланство у ЕУ морали смо увести санкције Русији, јер пратимо њихову спољну политику. Али једна је ствар уводити санкције држави, а потпуно друга приватним лицима. Разумљиво је увести санкције лицима која су директно везана са аспекта ЕУ, али неразумљиво је то примјењивати на друга лица и евентуалне инвеститоре. Право приватне својине је основно право, и са овог аспекта можемо упасти у проблем – казао је Филиповић.
Он је истакао и да су Руси широм Европе већ поднијели тужбе пред судом у Лондону о исправности тих санкција.
– У то спадају и тужбе за изгубљену добит, која ће се јавити. Сада је позиција за нас по том питању лагодна, али када се тај рат заврши и када се по међународном праву буде пресуђивало, логика нам намеће да ће правни поредак штитити право на приватност – наводи Филиповић.
Филиповић истиче да, када је ријеч о Црној Гори, Руси и Украјинци просто морају да сарађују и усмјерени су једни на друге.
– Када вас притисну санкције морате да штитите свој капитал, а то се ради фиктивном продајом односно договорима познатим као "аnder tablе". То није ништа ново, то познају готово сви свјетски системи гдје је долазило до ратних околности. Код нас долази до тога сада, и врло лако је провјерљиво кроз катастар и попис имовине. То обично раде људи који знају да ће бити под санкцијама. Сада на Западу важи мишљење да Русима треба у потпуности укинути визе, али за сада је то урадила само Естонија, док се Њемачка бар тренутно оштро противи. Како би Руси евентуално избјегли такве ситуације, да им имовина буде блокирана, они ће посезати за оваквим потезима чак и са нашим грађанима – каже Филиповић.
Филиповић истиче да је сада на сцени велики прилив средстава из Украјине који ремети наше тржиште, на шта ми, као мала, недовољно богата држава не можемо да одговоримо.
Раст цијена некретнина директна је последица рата у Украјини, како на тржишту продаје, тако и на тржишту ренте.
– Велики број избјеглица са ратом захваћених подручја стигао је код нас, а, према неким процјенама, цифра се креће око 7.500 људи. Одређеном броју људи свакако је неопходна помоћ државе, али има и оних који су пристигли са скупим аутомобилима и огромним новчаним средствима. У питању су људи који су успјели да повуку своја средства из Украјине, и сада их пласирају на нашем тржишту. То је довело до драстичног скока цијена некретнина, а то подсјећа на ситуацију из 2007. године када су Руси масовно куповали некретнине широм Црне Горе, само је другачији повод – истиче Филиповић.
Цијене рентирања некретнина такође су порасле, а у тој ситуацији највише губе грађани Црне Горе.
– Куповна моћ наших грађана је изузетно слаба и они не могу да испрате сада актуелне цијене. Имамо велики број примјера, нарочито на приморју, гдје станодавци отказују станове домицилном становништву, а онда се ти станови издају рецимо Украјинцима чија је платежна моћ драстично већа – закључио је Филиповић.
Подсјећамо, због блокаде имовине руских грађана који живе у Црној Гори, покренуте су двије иницијативе пред Уставним судом због могуће супротности са Уставом. Подносиоци иницијатива, Демократски фронт и Предраг Зечевић, истакли су да би се овакви поступци могли одразити на економију Црне Горе и коштати буџет на милионе еура.
М.Д.С.
