<p>КАП угашен послије 50 година рада</p>

КАП угашен послије 50 година рада / -SRDJAN DJIDJO BOLJEVIC

Економски догађаји који су обиљежили 2021: Година у којој смо и званично остали без индустрије

У години за нама са производњом су стали Комбинат алуминијума, Жељезара и Нови дувански комбинат који су запошљавали око 850 радника

Година за нама била је у много чему другачија од свих претходних, прије свега због промјене власти, која је за собом вукла многе промјене, како у управним одборима државних предузећа, тако и по питању економских политика Владе и ресорних министарстава.

Ниједан нови инвеститор није дошао, гашењем Комбината алуминијума (КАП) званично смо остали без индустрије, први пут смо искусили инструмент пријевременог финансирања буџета, први пут је буџет усвојен у јуну, запошљавање партијских кадрова у државним предузећима је издигнуто на још већи ниво, док су препуцавања на релацији владајућа већина – премијер довела до блокаде система која је трајала од јула до децембра или од усвајања буџета за 2021. годину до разматрања предлога буџета за 2022. годину.

”Влада је убрзано мијењала кадрове бивше власти. Нови управни одбори, нажалост, наставили су тамо гдје су претходни стали, макар у вези са запошљавањем. Тако смо пред крај године сазнали да је од априла у Руднику угља, Електропривреди и ЦЕДИС-у запослено укупно 919 нових радника

Вијест која је обиљежила крај године јесте гашење КАП-а. Алуминијумска фабрика је основала прије 50 година, приватизована је крајем 2005. године, под стечај отишла половином 2013. године, а са производњом ће престати од 1. јануара. Разлог планског гашења фабрике је цијена струје која је драстично скочила на референтној берзи електричне енергије Хупекс. КАП и ЕПЦГ нису могли да се договоре око цијене струје за снабдијевање алуминумске фабрике. Власник Унипрома Веселин Пејовић, који газдује КАП-ом, тражио је цијену струје од 45 еура по мегавату, док је ЕПЦГ нудила око 120 еура по мегавату, односно тржишну цијену умањену за 20 одсто. Пејовић је због тога одлучио да плански угаси КАП, а да остану да раде фабрика билета и фабрика силумина. Без посла ће остати преко 500 радника, којима ће у наредних шест мјесеци Унипром исплаћивати зараде од 450 еура.

Проблеми са Термоелектраном

Једна од битнијих тема ове године била је Термоелектрана Пљевља. Наиме, након доласка нове власти сазнало се да ћемо имати проблем због потрошених дозвољених сати које је одобрила Енргетска заједница. Секретаријат Енергетске заједнице покренуо је поступак против Црне Горе који је у току.

Други дио проблема у вези са ТЕ Пљевља је еколошка реконструкција. Тај пројекат још није ни започет, односно с њим се касни. Иако је посао који је добио кинеско-црногорски конзорцијум плаћен 54 милиона од стране ЕПЦГ, трошкови еколошке реконструкције биће увећани за око 15 милиона еура.

ЕПЦГ је расписала нови тендер за додатне радове на еколошкој реконструкцији. Радови на еколошкој реконструкцији требало би да почну у 2022. години.

Министар Младен Бојанић је због уговора за еколошку реконструкцију и потрошених дозвољених сати поднио кривичну пријаву тужилаштву. Није познато шта је урађено по тој пријави.

Прије него се КАП угасио, са производњом је стала Жељезара. Власници су одлучилуи у марту да стану са производњом на неколико мјесеци. Међутим, то се одужило и дан-данас производње нема. Турска "Тосјали група" тгражила је од Владе бројне уступке како би наставила са производњом. Влада је преговарала и разговарала с неколико инвеститора у вези с преузимањем Жељезаре, али ништа конкретно није договорено. Фабрика и даље не производи, док радници чекају кући да сазнају каква ће бити судбина фабрике.

Пред крај године остали смо и без дуванске индустрије. Власници "Новог дуванског комбината" обавијестили су јавност и Владу да прекидају производњу. Тако смо у кратком периоду остали без три фабрике које су запошљавале око 850 радника. КАП преко 500, Жељезара 270 и НДКП око 60 радника.

Да ће бити проблема са инвеститорима, могло се наслутити у априлу. Тада је предсједник државе Мило Ђукановић обавијестио јавност о проблему са закупцем хотела на Светом Стефану. Касније су ти проблеми ескалирали, закупац није отварао хотел "Свети Стефан", а све се завршило покренутом арбитражом. Прво су арбитражу покренули закупци "Адријатик пропертис", а затим је држава узвратила истом мјером. Пред крај године смо сазнали и да закупцу од 2006. године није обрачунават ПДВ на кирију која је у почетку износила 1,6 милиона, а касније је смањена на 1,1 милион еура.

Сезона премашила очекивања

Једна од највећих непознаница, због непредвидиве ситуације са ковидом, била је туристичка сезона, односно како ће сезона проћи након фијаска 2020. године. На срећу, сезона је била више него успјешна и план Владе да приходи од туризма буду око 700 милиона достигнут је у септембру.

Многи туристички посленици указивали су да није могуће очекивати толике приходе од туризма из разлога што нисмо имали предсезону, нити постсезону, већ само шпиц сезоне. Ипак, Централна банка је прије више од мјесец дана изашла са податком да су приходи од туризма достигли 700 милиона еура.

У односу на 2020. годину, нова влада је отворила границе и дозволила туристима да дођу у Црну Гору, а власницима хотела, апартмана и приватног смјештаја да зараде. Такође, ове године су издаваоци смјештаја додатно зарадили од туристичких ваучера, које су користили прсвјетни и здравствени радници.

Промјене у управним одборима су се дешавале скоро сваке седмице. Влада је убрзано мијењала кадрове бивше власти и постављала по дубини већ договорене кадрове партије које чине власт. Нови управни одбори, нажалост, наставили су тамо гдје су претходни стали, макар поводом запошљавања. Тако смо пред крај године сазнали да је од априла у Руднику угља, Електропривреди и ЦЕДИС-у запошљено укупно 919 нових радника. Ресорни министар за ова предузећа Младен Бојанић обавијестио је јавност да је у Руднику угља запослено 423, ЦЕДИС-у 342, а у ЕПЦГ 154 нових радника. Енергетске компаније су у овој години значајно слабије пословале, али узрок тога је била висока цијена електричне енергије, односно њен рапидни раст у трећем кварталу.

Као што смо навели, први пут смо упознали институт пријевременог финансирања, којим је потрошачким јединицама омогућено да мјесечно користе дванаестину годишњих прихода из претходне буџетске године. Пријевремено финансирање омогућило је држави да предложи буџет до 31. марта, што су и урадили, међутим, буџет је усвојен тек половином јуна. Разлог су политичка препуцавања на релацији ДФ–Влада, односно то што тај посланички клуб није консултован приликом израде буџета. Због тога су дјеловали амандмански, у буџету је предвиђен новац за накнаде мајкама са троје и више дјеце, који, међутим, није искоришћен, јер није усвојен закон на основу кога је требале да буду исплаћене накнаде.

Шта је све поскупило

Прву постковидну годину обиљежио је раст цијена великог броја роба и услуга. Добар број производа је поскупио због посљедица корона вируса.

Највише се проблематизовао раст цијена горива, који Влада ни на који начин није покушала да спријечи или смањи кроз смањење акциза на гориво.

Према последњим подацима Монстата из новембра, цијена горива је на годишњем нивоу порасла за 30,8 процената.

Највећи раст у овој години забиљежен је код уља и мати. Цијена ових намирница је порасла за 36,6 одсто. Цијене поврћа су, по подацима Монстата, увећане за 12,5 одст, док су услуге смјештаја скочиле за 10,1 одсто.

Шећер, џем, мед, чоколада и слаткиши су поскупили 7,5 одсто, краткотрајна роба за рутинско одржавање домаћинства 7,4 одсто, воће је поскупило 6,4 одсто, ципеле и остала роба 4,5 процената, дуван три и по одсто, млијеко, сир и јаја три одсто, хљеб и житарице 3,4 процената. Фармацеутски производи су поскупили 2,7 одсто.

У 2021. години највише су појефтинили текстилни производи за домаћинства 4,9 одсто и моторна возила 4,8 одсто.

Политичка препуцавања наставила су се и након усвајања буџета, али тада због сукоба посланика владајуће већине са премијером Здравком Кривокапићем. То је довело до блокаде Скупштине, јер ДФ није неколико мјесеци учествовао у раду парламента. Влада је предлагала бројне законе, који због бојкота нису разматрани.

Добра ствар у 2021. години јесте то што се Влада није задуживала. Када су у децембру 2020. године позајмили 750 милиона еура, казали су да се наредне двије године неће задуживати. У наредној години ће показити то обећање. Министар финансија Милојко Спајић предложио је да се у буџету остави могућност задужења од 500 милиона за дефицит и резерву и 900 милиона за рефинансирање кредита за аутопут. ДФ је то стопирао, али је касније због амандмана договорено задуживање од 70 милиона. Уз тих 70 милиона, Влада ће се задужити 555 милиона еура за финансирање 12 пројеката.

Д.М.-М.Д.С.