Година за нама била је у много чему другачија од свих претходних, прије свега због промјене власти, која је за собом вукла многе промјене, како у управним одборима државних предузећа, тако и по питању економских политика Владе и ресорних министарстава.
Ниједан нови инвеститор није дошао, гашењем Комбината алуминијума (КАП) званично смо остали без индустрије, први пут смо искусили инструмент пријевременог финансирања буџета, први пут је буџет усвојен у јуну, запошљавање партијских кадрова у државним предузећима је издигнуто на још већи ниво, док су препуцавања на релацији владајућа већина – премијер довела до блокаде система која је трајала од јула до децембра или од усвајања буџета за 2021. годину до разматрања предлога буџета за 2022. годину.
Вијест која је обиљежила крај године јесте гашење КАП-а. Алуминијумска фабрика је основала прије 50 година, приватизована је крајем 2005. године, под стечај отишла половином 2013. године, а са производњом ће престати од 1. јануара. Разлог планског гашења фабрике је цијена струје која је драстично скочила на референтној берзи електричне енергије Хупекс. КАП и ЕПЦГ нису могли да се договоре око цијене струје за снабдијевање алуминумске фабрике. Власник Унипрома Веселин Пејовић, који газдује КАП-ом, тражио је цијену струје од 45 еура по мегавату, док је ЕПЦГ нудила око 120 еура по мегавату, односно тржишну цијену умањену за 20 одсто. Пејовић је због тога одлучио да плански угаси КАП, а да остану да раде фабрика билета и фабрика силумина. Без посла ће остати преко 500 радника, којима ће у наредних шест мјесеци Унипром исплаћивати зараде од 450 еура.
Прије него се КАП угасио, са производњом је стала Жељезара. Власници су одлучилуи у марту да стану са производњом на неколико мјесеци. Међутим, то се одужило и дан-данас производње нема. Турска "Тосјали група" тгражила је од Владе бројне уступке како би наставила са производњом. Влада је преговарала и разговарала с неколико инвеститора у вези с преузимањем Жељезаре, али ништа конкретно није договорено. Фабрика и даље не производи, док радници чекају кући да сазнају каква ће бити судбина фабрике.
Пред крај године остали смо и без дуванске индустрије. Власници "Новог дуванског комбината" обавијестили су јавност и Владу да прекидају производњу. Тако смо у кратком периоду остали без три фабрике које су запошљавале око 850 радника. КАП преко 500, Жељезара 270 и НДКП око 60 радника.
Да ће бити проблема са инвеститорима, могло се наслутити у априлу. Тада је предсједник државе Мило Ђукановић обавијестио јавност о проблему са закупцем хотела на Светом Стефану. Касније су ти проблеми ескалирали, закупац није отварао хотел "Свети Стефан", а све се завршило покренутом арбитражом. Прво су арбитражу покренули закупци "Адријатик пропертис", а затим је држава узвратила истом мјером. Пред крај године смо сазнали и да закупцу од 2006. године није обрачунават ПДВ на кирију која је у почетку износила 1,6 милиона, а касније је смањена на 1,1 милион еура.
Промјене у управним одборима су се дешавале скоро сваке седмице. Влада је убрзано мијењала кадрове бивше власти и постављала по дубини већ договорене кадрове партије које чине власт. Нови управни одбори, нажалост, наставили су тамо гдје су претходни стали, макар поводом запошљавања. Тако смо пред крај године сазнали да је од априла у Руднику угља, Електропривреди и ЦЕДИС-у запошљено укупно 919 нових радника. Ресорни министар за ова предузећа Младен Бојанић обавијестио је јавност да је у Руднику угља запослено 423, ЦЕДИС-у 342, а у ЕПЦГ 154 нових радника. Енергетске компаније су у овој години значајно слабије пословале, али узрок тога је била висока цијена електричне енергије, односно њен рапидни раст у трећем кварталу.
Као што смо навели, први пут смо упознали институт пријевременог финансирања, којим је потрошачким јединицама омогућено да мјесечно користе дванаестину годишњих прихода из претходне буџетске године. Пријевремено финансирање омогућило је држави да предложи буџет до 31. марта, што су и урадили, међутим, буџет је усвојен тек половином јуна. Разлог су политичка препуцавања на релацији ДФ–Влада, односно то што тај посланички клуб није консултован приликом израде буџета. Због тога су дјеловали амандмански, у буџету је предвиђен новац за накнаде мајкама са троје и више дјеце, који, међутим, није искоришћен, јер није усвојен закон на основу кога је требале да буду исплаћене накнаде.
Политичка препуцавања наставила су се и након усвајања буџета, али тада због сукоба посланика владајуће већине са премијером Здравком Кривокапићем. То је довело до блокаде Скупштине, јер ДФ није неколико мјесеци учествовао у раду парламента. Влада је предлагала бројне законе, који због бојкота нису разматрани.
Добра ствар у 2021. години јесте то што се Влада није задуживала. Када су у децембру 2020. године позајмили 750 милиона еура, казали су да се наредне двије године неће задуживати. У наредној години ће показити то обећање. Министар финансија Милојко Спајић предложио је да се у буџету остави могућност задужења од 500 милиона за дефицит и резерву и 900 милиона за рефинансирање кредита за аутопут. ДФ је то стопирао, али је касније због амандмана договорено задуживање од 70 милиона. Уз тих 70 милиона, Влада ће се задужити 555 милиона еура за финансирање 12 пројеката.
Д.М.-М.Д.С.
