Crna Gora i Elektroprivreda (EPCG) su posvećene realizaciji zelene tranzicije, a saradnja ključnih aktera iz različitih sektora presudna je kako bi prelazak na obnovljive izvore energije (OIE) bio uspješan, ocijenjeno je na panelu u okviru Simpozijuma energetike EPCG NET 2023.
Rukovodilac odjeljenja za energiju i prenos za jugoistočnu Evropu i Tursku u KfW-u, Pablo Obrador Alvarez, je na panelu Implementacija i finansiranje projekata u sektoru obnovljivih izvora energije saopštio da su na Zapadnom Balkanu finansirali vjetroelektrane u Sjevernoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini (BiH), prenosi PR centar.
- Takođe, finansiramo vjetroelektranu za Elektroprivredu Srbije i radimo, zajedno sa klijentima, na razvoju velikih solarnih farmi, kazao je Alvarez.
Odgovarajući na to gdje postoje mogući rizici, on je kazao da “šta godi da radite rizici postoje.
- U ovom slučaju morate se nositi sa regulatornim i tržišnim rizicima, ali ono što je važno da javna i sredstva koncesionara mogu da naprave značajnu razliku, rekao je Alvarez.
Govoreći o finansiranju novih tehnologija, on je kazao da je neophodno njihovo finansiranje.
- Kada je u pitanju finansiranje baterija, smatram da to još nije toliko neophodno, jer tu treba vremena. Ono što treba da se uradi na tom polju jeste podsticaj privatnika da ulažu, poručio je Alvarez.
Regionalni rukovodilac Energy Europe za Zapadni Balkan 6 i Hrvatsku, iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Francesco Corbo, kazao je da razvoj vjetroelektrana ide u dobrom pravcu.
- Trudimo se da podržavamo privatni i javni sektor, kao i da državnim preduzećima pomognemo pri izradi strategija, kako bi bili spremni za ono što nas čeka u budućnosti, rekao je Corbo.
Kako je naveo, Sjeverna Makedonija ima veliku termoelektranu i ambiciozan energetski plan i viziju da se do 2040. godine dekarbonizuje.
- Svaka država na dekarbonizaciju treba da gleda kao na budućnost, poručio je Corbo.
On smatra da su OIE veoma bitni i da sarađuju sa elektro kompanijama, koje su pretežno državne.
- Državne kompanije imaju poseban odnos sa vlastima, ali im je, uprskos tome, teško da dobiju određene dozvole za implementaciju projekta. Svjesni smo toga da država treba podršku i da rade sve kako bi dobila grantove, kazao je Corbo.
Državni rukovodilac za Bosnu i Hercegovinu (BiH) i Crnu Goru u Svjetskoj banci (SB), Christopher Sheldon, rekao je da u Crnoj Gori i BiH vode procese pravedne energetske tranzicije, kao i da će pozajmiti 120 miliona USD kako bi se započela tranzicija na nekoliko lokacija.
- Crna Gora je energetski nezavisna. Imate energetsku sigurnost i mogućnost da trgujete. Mislim da, iako vam je turizam glavna grana privrede, energetika može da bude novi motor za vaš privredni razvoj, poručio je Sheldon.
Izvršna direktorica Investiciono-razvojnog fonda (IRF), Irena Radović, kazala je da ta institucija, od same pandemije, finansira prevashodno mikro i mala srednja preduzeća u Crnoj Gori, kao i zelene i digitalne projekte sa više od 700 miliona eura.
- Vjerujem da je to jedna dinamika koja će se nastaviti, naravno u partnerstvu sa našim ključnim partnerom Evropskom investicionom bankom (EIB), poručila je Radović.
Ona je napomenula da nikada nijesu dobili “nijedan cent iz budžeta”.
- To je ono što nas tjera da idemo u korak sa najnovijim trendovima i da vrlo pažljivo pristupamo onome što su očekivanja Crne Gore kada je u pitanju ispunjenje ciljeva iz Zelene agende za Zapadni Balkan, rekla je Radović.
Govoreći o zelenim projektima, Radović je kazala da je energetika jedan od ključnih segmenata.
- Ono što je bitno jeste da u tom cijelom segmentu ne možete da funkcionišete samostalno. Osim unapređenja tog regulatornog okvira, jako je bitno da postoji politička stabilnost i vizija od izvršne vlasti i angažovanost međunarodnih finansijskih institucija, navela je Radović.
Ona je dodala da je vrlo zadovoljna što su ušli u niz projekta koji će pomoći da se u Crnoj Gori napravi energetski miks.
- Ono što nedostaje državama Zapadnog Balkana jeste kompatibilnost i sinergija između njih, kao i kapaciteti kada je u pitanju taj vizionarski pristup i prenošenje relevantnih direktiva i regulativa sa evropskog nivoa, saopštila je Radović.
Ona je poručila da je Crna Gora na samom začelju, kada je u pitanju Evropski-investicioni plan za Zapadni Balkan od devet milijardi grantova, koji su u značajnoj mjeri zeleni, i da je neophodno strateški pristupiti odabiru sistemski značajnih projekata.
Šef Odjeljenja za saradnju u Delegaciji Evropske unije (EU) u Crnoj Gori, Yngve Engstrom, poručio je da cilj da osiguraju potrošače, to jest da oni imaju korist od izvora obnovljive energije.
On je rekao i da neće finansirati proizvodnju energije koja je profitabilna sama po sebi, ali da, kada se radi o novim tehnologijama, tu imaju bespovratna finansijska sredstva.
Glavni finansijski direktor u EPCG, Miro Vračar, kazao je da u kompaniji imaju ambiciozne namjere i da ovo što je do sada urađeno predstavlja rad EPCG koji će dovesti do toga da Crna Gora bude potpuno energetski nezavisna.
Govoreći o finansiranju energetskih projekata, on je kazao da mu se čini da su malo zapostavljeni nacionalni resursi.
- Ako je naš energetski resurs ugalj i nacionalni resurs, iako znamo da je to ‘prljavi izvor energije‘, ne možemo da osporimo činjenicu da on predstavlja 40 ili 50 odsto ukupne proizvodnje energije u Crnoj Gori, rekao je Vračar.
On je objasnio da se na zelenu energiju ne može preći za kratak period.
- Radimo na tome da zelene izvore diversifikujemo, ali nas opterećuje kratak rok i prelazak na zelenu energiju, istakao je Vračar.
Izvršni pomoćnik Upravnog odbora NLB banke u Crne Gore i direktor Sektora za poslovanje sa pravnim licima u Crnoj Gori, Marko Čelebić, kazao je da finansiranje obnovljivih izvora energije postaje sve veći fokus.
On je saopštio da žele da imaju fokus ne zelene projekte i da su, posljednjih godina, na tom polju i više nego prisutni na tržištu.
- Razvijamo veliki broj projekata i u Crnoj Gori i razvijamo saradnju na svim nivoima, rekao je Čelebić i dodao je zahvalan instutucijama koje su omogućile komercijalnim bankama da učestvuju u projektima.
