Туристички посленици сматрају да сезона неће бити добра, иако је прије неколико дана министар економског развоја Јаков Милатовић најавио да би Црна Гора могла да од ове сезоне заради око 90 одсто прихода од рекордне 2019. године. Разлог скептицизма лежи у чињеници да због рата у Украјини нећемо моћи да рачунамо на око 30 одсто гостију који су долазили са тржишта те земље и Русије.
Један од туристичких посленика Илија Арменко истиче да су туристи са ових тржишта главни гости, те да најаве долазака туриста са Блиског истока неће моћи да надокнаде губитак традиционалних гостију из Русије и Украјине.
– Гости из Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата долазе, то је тачно, али у занемарљивом броју. Докле да се заносимо да ће са тих тржишта почети да долазе гости у већем броју? Или са Запада? Наши главни гости већ годинама су Руси и Украјинци, којих ове године готово да неће бити. Долазе и туристи из Њемачке, Француске и Енглеске, али већином људи који нису високоплатежни. Сезоне ће бити, то није спорно, али рекордне зараде тешко. Читава Европа се спрема за кризу, а ми маштамо о милијардама – истиче Арменко.
Према његовим наводима, сезона се не може припремати као да је све како треба, те да се не може причати о елитном туризму када се сезона свела на 30 до 40 дана, коју често покваре и временске неприлике.
– Цијене су скочиле, намети су огромни, а боравак у државним хотелима је сведен на сваки минимум. Полупансион у неким хотелима је 25 до 30 еура, а уз то се нуди и гратис ручак. У приватним хотелима полупансион је 200 еура, и претежно долазе гости са Запада који су слабије платежне моћи. Једноставно, тржиште са истока нико неће моћи да нам надокнади – наводи Арменко.
Он сматра и да је Црна Гора морала паметније да поступи када је у питању увођење санкција Русији.
– Руско и украјинско тржиште су нам најбитније, а сада смо га, бојим се, изгубили. Сви туристи који дођу са Запада, ту долазе јер им је јефтиније него да љетују у својој земљи. Туристи који имају већу платежну моћ све чешће иду у Хрватску, јер им нуди више. Килограм рибе у Дубровнику кошта 160, а код нас свега 40 еура – навео је Арменко.
Арменко истиче и да све више домаће радне снаге одлази у Хрватску, јер су боље плате.
– Ми сваке године мучимо исту муку, не можемо да нађемо радну снагу, увијек фали. А ми, црногорски угоститељи не можемо да понудимо ни приближне плате као у Хрватској. Конобар у Црној Гори максималну плату може да добије до 1.000 еура, док у Хрватској та примања иду и до 2.500 еура. Ја за ову сезону већ сада муку мучим јер не могу да пронађем собарице. Просто последњих година каскамо за озбиљним европским државама и све даље смо од елитног туризма – закључује Арменко.
