Одбор Удружења шумарства, дрвне индустриjе, графичке и издавачке дjелатности Привредне коморе Црне Горе на сjедници одржаноj 12. jула размотрио jе Информациjу о текућим привредним кретањима за период jануар-април 2021., Програм газдовања шумама за текућу годину и Извjештаj о здраственом стању шума у 2020. години, саопштено jе из ПКЦГ.
У раду сjеднице коjу jе водио предсjедник Одбора Милован Гоjковић, учествовао jе министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Стиjовић са сарадницима Драганом Оташевићем и Гораном Ђаловићем, те представницима Управе за шуме Бранком Jанковићем и Павлом Међедовићем.
Секретар Одбора Горан Поповић саопштио jе да, у складу са важећим програмима газдовања шумама, укупна дрвна запремина коjа може бити предмет коришћења у 2021. години износи 638.855 кубика.
Укупно планирани приходи по свим видовима коришћења шума износе 7.524.782,90 еура.
Из ПКЦГ наводе да реализациjа наведених количина у 2021. години вршиће се:
“-52.411 кубика (29.999кубика четинара и 22.412 кубика лишћара) по основу Уговора о давању права на коришћење шума и изградњи шумских саобраћаjница (преостале концесиjе);
– 239.309 кубика (138.233 кубика четинара и 101.076 кубика лишћара) продаjом дрвета у дубећем стању. У зависности од могућности спровођења jавних набавки у 2021. години планира се продаjа дрвних сортимената са шумских стоваришта, и то у подручним jединицама Пљевља и Колашин. За имплементациjу ове активности планирано jе да се из горе наведених планираних редовних сjеча издвоjи количина од 20.000 кубика, и то 15.000 четинара (ПJ Пљевља) и 5.000 кубика лишћара (ПJ Колашин), за шта jе потребно обезбиjедити финансиjска средства кроз jавне набавке у проциjењеном износу од 400.000 еура”, поручуjу у саопштењу.
Како су истакли, на основу података Управе за шуме, укупна остварена производња нето дрвне масе за четири мjесеца 2021. године, износи 2.887 кубика дрвне масе, а у 2020.години 40.076 кубика бруто дрвне масе или 7,2 одсто.
“Увоз производа дрвета, хартиjе, штампе и намjештаjа jе износио 35,34 милиона еура, што представља 17,8одсто укупног увоза, а извоз износи 9,22 милиона еура. Дрвета jе укупно извезено 7,53 милиона еура, а увезено 8,13 милиона еура. Наjвише jе извезено резане грађе, у вриjедности 5,42 милионаеура. Пелета jе извезено 1,62 милиона еура”, додаjе се у саопштењу.
На сjедници jе саопштено да jе забрана извоза шумских дрвних сортимената продужена за jош двиjе године.
Указано jе да jе посљедњих неколико мjесеци дошло до повећања циjена резане грађе за 50 одсто.
“Током дискусиjе са министром Стиjовићем, привредници су истакли као наjвећи проблем у пословању расподjелу државних шума на коришћење. Сматраjу да jе потребно урадити нови Правилник са условима и критериjумима за давање државних шума на коришћење, коjим би сва привредна друштва коjа уредно измируjу порезе и доприносе, имала равноправне услове на jавном позиву, и добила количину сировине у односу на производне капацитете и броj запослених радника”, истиче се у саопштењу.
Стиjовић jе указао да jе Министарство дjеловало наjбрже што jе могло након изгласавања Буџета Црне Горе и усвоjило годишњи Програм газдовања шумама.
“Намjера нам jе да направимо праведан модел расподjеле тако да сви буду равноправни. Позивам да са представницима Одбора удружења шумарства и дрвне индустриjе направимо радну групу коjа ће припремити предлог наjбољег рjешења”, рекао jе Стиjовић.
Он као могући модел кандидуjе да се дрвопрерађивачима додjели 250 кубика дрвне масе по запосленом раднику. Циjена као критериjум учествуjе са 75 бодова, а 25 бодова иде на локалну економиjу, што стимулише локалне компаниjе да се удружуjу како би добили дрвну масу.
“С обзиром на то да у овом сектору ради око 1000 људи, то ће покрити 250.000 м3 бруто дрвне масе од укупно расположивих 270.000 м3. То даjе могућност да сва предузећа коjа уредно измируjу обавезе добиjу сировину за прераду. Сматрам да jе ово рjешење коjим нећете сви бити срећни, али коjе омогућава да сви радите и развиjате се”, казао jе министар.
Додаjу да jе Стиjовић оставио могућност да се ово рjешење унаприjеди кроз радну групу.
Милорад Потпара-Дељевина Пљевља сматра да ће 25 бодова за локалну економиjу значити важан подстицаj, али да jе ипак требало опредиjелити бар 350 кубика дрвне масе по запосленом раднику.
Стиjовић jе наjавио и нову могућност коришћења средстава из ИПАРД програма за подршку дрвноj индустриjи.
“Намjера нам jе да, као што се то ради за сектор пољопривреде, омогућимо коришћење европских средстава за подстицаj црногорске дрвопрераде”, рекао jе он, додаjући да ће средства бити доступна од септембра. Кроз ИПАРД ће се омогућити рефундациjу улагања у машине за дрвопрераду у износу од 65 одсто.
Jасмин Бралић-Тимбер Кинг Монтенегро, сматра да се системски мораjу рjешавати проблеми у овом сектору.
“Морамо се отргнути од примарне прераде и ићи ка финализациjи производа. Неопходно jе да се креира Стратегиjа развоjа дрвопрераде”, риjечи су Бралића.
Стиjовић jе казао да jе у току тендер за одабир експерата коjи ће радити Стратегиjу развоjа дрвопрераде за наредних 10 година. Он сматра да ће таj документ бити урађен до краjа ове године.
Из ПКЦГ да jе током сjеднице поново истакнут значаj сертификовања шума по ФСЦ стандардима, коjи потврђуjу да су производи шумарства произведени одговорним газдовањем шумама, и доказуjе да ниjе било неконтролисане експлоатациjе шума. Са сертификациjом шума помаже се,констатуjу, домаћоj дрвноj индустриjи да изађе на западно тржиште, гдjе jе услов да дрво потиче из сертификованих шума, коjима се газдуjе на одржив начин.
“Сертификациjа шума jе услов свих услова да се крене у финализациjу производа у дрвопреради. Jедина смо држава у окружењу коjа ниjе сертификовала шуме, а не можемо извозити производе без тога”, рекао jе Мишо Каровић –Боj коморц.
Сагласио се Младен Шћекић из Удружења дрвопрерађивача из Берана, коjи jе казао да недостатак сертификата утиче на извоз производа његове компаниjе на холандско тржиште.
Милош Воjиновић – ШИК Лим, у свом излагању jе нагласио да значаjни дио сировине нестане у шумским пожарима. Зато jе, према његовим риjечима, неопходно успоставити бољи систем надзирања шума.
Он jе апеловао да се набави хеликоптер за гашење пожара, jер сматра да аир трацтори ниjесу адекватно рjешење.
Претходне године jе седам милиона еура изгубљено у шумским пожарима, чуло се на сjедници.
“Одбор jе поред наведеног закључио да jе потребно урадити на вриjеме шумско привредне основе у шумским подручjима гдjе су истекле, урадити анализу и оцjену постоjећег стања и степена уређености шума, као и динамику израде планова газдовања коjом би се обезбиjедио и био познат предвиђени обим сjеча за дужи период, а корисници шума имали увид са чиме располажу како би реално ускладили своjе планове у наредном периоду”, истиче се у саопштењу.
Такође, како су нагласили, потребно jе дати сагласност и закључити анекс уговора о коришћењу шума у државноj своjини продаjом дрвета у дубећем стању у 2020. години, за сва предузећа коjа су закључила уговоре и извршила уплату у 2020. години.
“Оваj проблем су, као сметњу у пословању, на сjедници посебно потенцирали представници Обзовика и Дуге из Никшића, док jе министар наjавио да ће са правном службом Министарства покушати jош jедном да нађу решење за превазилажење овог проблема”, додаjе се у саопштењу.
Радна група привредника ће упознати министра Стиjовића са резултатом рада и предлогом модела додjеле шума на коришћење на састанку у понедjељак 19.jула 2021.године, закључено jе на данашњоj сjедници Одбора удружења.
