Ова Влада дjелуjе пограмски, а не политички, како би сваки грађанин осjетио квалитет живота и могао достоjанствено да живи у Црноj Гори, због чега забрињаваjу поруке свих коjи исказуjу сумњу у то, саопштио jе премиjер Здравко Кривокапић.
– Ова Влада jе одлучила да дjелуjе програмски, а не политички, ни политикански. Та дигитрон политика ниjе политика ове Владе, већ jе њена политика да сваки грађанин осjети квалитет живота, да достоjанствено живи, да не одлази из земље, него да се овдjе враћа – рекао jе Кривокапић на отварању конференциjе Извори финансирања зелене и дигиталне транзициjе и унапређења инфраструктуре сjеверног региона Црне Горе.
Дводневну конференциjу организуjе Инвестиционо-развоjни фонд, уз подршку Делегациjе ЕУ у Црноj Гори и Канцелариjе за европске интеграциjе у Колашину.
Кривокапић jе истакао и да нема времена за губљење.
– Проjекти „Европа сад” и „Црна Гора одмах” говоре и сад и одмах да немамо времена за губљење, да смо изгубили превише времена и ово jе прилика да убрзаним рапидним опоравком учинимо Црну Гору другачиjом – навео jе Кривокапић.
Он jе додао да jе оно што се дешава у задњих годину више него забринjаваjуће, jер нема адекватаног односа према сваком грађанину поjединачно, без обзира гдjе живи, а обавеза jе да се у центар свих збивања стави грађанин.
– Потребно jе дjеловати паметно, одрживо, инклузивно и рапидно како би надокнадили оно што jе до сад пропуштено – поручио jе Кривокапић.
Он jе казао да Црна Гора мора да доживи препород, а да jе jедан од њих оно што се нуди кроз ИРФ.
– У оквиру експозеа Владе имамо три стуба коjа су евидентна у диjелу наше теме, а то jе зелена економиjа, дигитална трансформациjа и повезивање, коjе чини основу да преко инфраструктуре будемо оно то jе свуда у Европи, а то jе достоjни 21. виjека – рекао jе Кривокапић.
Извршна директорица ИРФ-а, Ирена Радовић, казала jе да jе та институциjа, од оснивања до данас, подржала микро, мала и средња предузећа, као и фирме средње капитализованости, у износу већем од 1,5 милиjарди еура, а да jе са преко 430 милиона подржала привреднике са сjевера и општине са нижим степеном индекса развиjености.
Она jе подсjетила и да jе ИРФ током претходна три мjесеца добио броjна признања.
– Прошле седмице jе делегациjа предвођена министром финансиjа, Милоjком Спаjићем, у коjоj се налазио ИРФ, добила прилику да буде уважена и препозната као кључни стратешки партнер климатске банке Европске униjе (ЕУ) коjа jе наjвећа мултилатерална финансиjска институциjа и кључни актер коjи jе Црноj Гори, кроз ИРФ, дао прилику да буде прва на Западном Балкану коjа ће реализовати оквир од 150 милиона еура са климатском компонентом – рекла jе Радовић.
Таj оквир ће, како jе навела, у значаjноj мjери, кроз стратегиjу ИРФ-а, биће посвећен сjеверу Црне Горе.
– Осим тога, и Француска jе подржала ИРФ и закључен jе такође уговор са нагласком на зелено фнансирање и одрживи развоj у износу од 50 милиона еура. Поред тих 200 милиона коjе смо обезбиjедили за наредни период и Развоjна банка Савjета Европе jе опредиjелила средства за потребе унапређења услова живота грађана у урбаним и руралним подручjима и развоjа и заштите животне средине – саопштила jе Радовић.
Она jе рекла да се ради о уговору коjи ће бити потисан у наредним седмцама, а риjеч jе о додатних 30 милиона еура коjе ће се усмjерити на постпандемиjски опоравак.
– Важно jе да у наредном периоду идентификуjемо проjекте, да они буду заокружени, успjешни и зрели за финансирање и да се подржи диверзификациjа црногорске привреде – поручила jе Радовић.
Министар економског развоjа, Jаков Милатовић, казао jе да jе одржива тржишна економиjа она коjа jе конкурентна, коjом се добро управља, коjа jе добро повезана, зелена, отпорна на екстерне шокове и инклузивна.
– Нажалост, коронакриза jе у потпуности открила да црногорска економиjа ни на jедан од ових шест елемената ниjе адекватно одговорила у претходном 30-огодшњем периоду – рекао jе Милатовић.
Он jе представио макроекономске индикаторе црногорске економиjе у прошлоj години, када jе била снажно погођена пандемиjом, и у овоj када су резултати бољи, што jе добар темељ да се говори о зеленоj и дигиталноj економиjи.
– Да би jедна привреда била одржива тржишна економиjа, она мора бити инклузивна. Нажалост, случаj jе такав да у поређењу са свим земљама ЕУ и Западног Балкана, у диjелу стопе сиромаштва, Црна Гора у том смислу предњачи. То jе тешка наслиjеђена ситуациjа, да скоро 25 одсто нашег становнштва живи у ризику од сиромаштва – поручио jе Милатовић.
Он jе представио наjзначаjниjе активност и резултате у овоj години и поручио да Црна Гора више нема времена за губљење.
Милатовић jе рекао и да jе процес европске интеграциjе кључан и важан за финансирање зелене агенде, дигиталну трансформациjу и оснаживање свих jединица локалне самоуправе.
Амбасадорка и шефица Делегациjе ЕУ у Црноj Гори, Оана Кристина Попа, казала jе да jе приликом њених посjета сjеверном региону имала задовољство да упозна доста поjединаца и проjеката, разговара о ЕУ подршци заjедницама и људима и да види шта jе могуће заjеднички урадити за локалну заjедницу.
– ЕУ помаже заjеднице у сjеверном диjелу у областима прекограничне сарадње и руралног развоjа. Драго ми jе да видим што jе пуно људи инвестирало своjе таленте и рад и створило нове послове за локалну заjедницу, коjи су живи доказ да сjевер државе има велики потенциjал за одрживи развоj – навела jе Попа.
Она jе казала да ЕУ охрабруjе Владу и локалне власти да искористе на наjбољи начин те потенциjале.
– Убиjеђена сам да кроз jак рад са локалним партнерима можемо видjети брз опоравак, као и претварање прелиjепог сjевера у мjесто коjе ће задржати младе људе. ЕУ jе срећна што ради са вама и што може да оствари ову визиjу – рекла jе Попа.
Главна преговарачица Црне Горе са ЕУ, Зорка Кордић, казала jе да ово одлична прилика да се посвете jедноj од наjактуелниjих тема, односно сагледавању додатног апсорбовања средстава из фондова ЕУ.
– Драго ми jе што су ту и представници локалних заjедница са сjевера, jер све што ми као Влада припремамо на нивоу докумената наилази на имплементациjу на локалном нивоу. Зато jе важно да се заjедно бавимо овим политикама коjе се тичу зелене економиjе, дигиталне транзициjе и снаженjа инфраструктуре – поручила jе Кордић.
Она jе саопштила да се у том промишљању наjболjе ускладити са политикама ЕУ, а слиjедити суштинске трендове на нивоу ЕУ.
– ЕУ jе наш наjближи статешки партнер, наjвећи инвеститор и главни донатор. Посвећеност Црне Горе коришћењу средстава претприступне подршке потврђуjе податак да jе у оквиру ИПА И држави одобрено 235 милиона, а 279 милиона у оквиру ИПА II – рекла jе Кордић.
Она jе навела да када Црна Гора постане чланица ЕУ таj опсег средстава биће пет до седам пута већи, али то значи само улагање у људски капитал и вjештине.
