Бивша државна секретарка у Министарству финансија и социјалног старања Мила Касалица тврди да ће нови план "Европа сад" да доведе до нових дугова.
– Тзв. Маршалов план jе представио макроекономску промjену и у већини прелазак из опорезивања дохотка на опорезивање потрошње. Уколико се занемаре битни елементи расположивих доходака, коjи ни на нивоу од 450 до 700 еура нијесу довољни за промjену системских поставки са текућег микса опорезивања дохотка и потрошње, на скоро преовлађуjуће опорезивање потрошње, треба се посебно фокусирати на планирани раст личне потрошње. Броjке из нацрта Фискалне стратегиjе документуjу да нема потребног "скока у вjери", што упућуjе на значаjан троjаки ризик. Прво, кратки ефекат реформи би убрзао будуће контракциjе економиjе. Друго, хазардерство у економиjи води значаjниjем дугу. Оваj сценарио би био економски одржив, ако на милиjарду и по евентуалног новог дуга (члан 15 предлога буџета), црногорски БДП на краjу 2022. већ генерише шест милијарди еура, док ће ту вриjедност добацити на краjу 2024. године. Треће, ни тзв. Маршалов план нити "економски план опоравка", коjи jош ниjе представљен Црноj Гори, а коjи jе одниjет у Брисел током недавне посjете министара, несумњиво свjедоче о недовољном нивоу инвестициjа у улагања за диверсификациjу економиjе. Зависност од туризма и временске прогнозе остаjу ударне "локомотиве" раста у наредних три године, упоредиво са моделом успостављеним приjе петнаестак година – казала је за "Дан" Касалица.
•Какав jе Ваш генерални утисак о програму "Европа сад"?
– Да jе тзв. Маршалов план, односно "Европа сад/ Црна Гора сад" представљен jавности Црне са дужном стручном и институционалном озбиљношћу био би занимљива економска и стратешка идеjа. Како jе таj опредjељуjући утисак изостао, уколико се посланици као представници грађана не укључе на развоjно-одговоран начин, као заjедница од 1. jануара ћемо се наћи у ситуациjи да на краjу наредне године будемо имали jавно задужење на изузетно високом нивоу, а бруто друштвени производ недостатан да потрошњом надокнади потребне jавне приходе. Или у стилу твита: црногорском тржишту рада и ЦГ економиjи се нуди шаренило – без утемељених броjки, и сви су лептири полетjели према таквоj ужареноj свjетиљци.
•Да ли ће програм, под условом да га Скупштина подржи, бити примјењив и одржив?
– На 46. сjедници Владе Црне Горе усвоjен jе предлог буџета за 2022. годину, и предлози низа закона коjи треба да симулираjу пореску реформу, коjа номинално извире из тзв. плана "Европа сад/ Црна Гора сад". Влада ЦГ jе додатно усвоjила и нацрт Фискалне стратегиjе 2022-2024, коjа jе документ о недовољно документованоj буџетскоj политици, док jе као реформски документ лишена реалне економиjе без коjе се не може сагледати измjериви инвестициони план, коjи треба да аргументуjе раст и одрживост jавних прихода. Или у стилу твита: као заjедница нијесмо ништа научили из требало jе да jе jеднократна убрзана припрема буџета 2021. године. Последично, ниjедан документ у и око буџета 2022. године не доказуjе одрживост свакодневне примjене на терену реформи.
•Колико су реалне приходне проjекциjе из програма "Европа сад"?
– Оваj сегмент предлога буџета jе скоро па неприпремљен да подсjећа на склепаност. Све што jе недостаjало остаjе да недостаjе, осим увећање ПДВ-а, што jе било очекивано мада непотврђено у потрошњи. Предлози прихода од раскола између имовине и неприjављених прихода, игара на срећу и маркирања горива су неоствариве категориjе у 2022. години. Репрограм пореског дуга не увећава приходе, jер су то већ укњижене ставке коjе треба наплаћивати другачиjом регулаторном динамиком. Измjена акцизног календара jе наjиздашниjа, али да ли ће бити усвоjена посебно у диjелу производа од шећера и какаоа, или алкохолних пића, мада и у jедном диjелу цигарета, тражи jавни опрез због потенциjалног ефекта из 2017. године. Из следећег разлога: текући менаџмент УПЦ-а и ресорног министарства у вези са радом УПЦ немаjу ни знања ни способности да изнесу реформе, што jе недавно министар финансиjа у Скупштини jасно показао црногорској jавности, а текуће закулисано локалистичком регрутациjом биће – нове директорке покушава да заборави. Рjешење око опорезивања готовине у предлогу закона од три стране имплицира несавjесност предлагача да разумиjе шта значи опорезивање новчане трансакциjе. Предлог обесмишљава реформске кораке и "консензус", а указуjе на институционално непоштовање пореских обвезника. Планирани приходи од неформалне економиjе (свега €10ак мил) индицираjу колико се од стране ресорног министарства само, као и годинама раниjе, прича о "сивоj економиjи". Прогресивно опорезивање пословних резултата великих компаниjа, посебно оних коjе су у власништву државе, системско jе оптерећивање и на мосту (порез на добит) и на ћуприjи (дивиденда), а истовремено лимитирање интерних инвестиционих размахивања. Или у стилу тwит-а: Приходи из предлога буџета за 2022. годину захтиjеваjу од jавних дjелатника да прихвате чињеницу да броjке нису бескорисне знаменке на папиру.
•Да ли можемо очекивати опструкциjе послодаваца по питању повећања плата радника?
– Црногорским привредницима ће припасти укупан ризик тзв. Маршаловог плана. Зато и пратимо текуће аутоматско таргетирање послодаваца jер синдикалцима иде у прилог да се држава задужи, како би се jачала лична потрошња, или као што им jе представљено као "пораст животног стандарда", тj. "богатство". Међутим, пословни резултат коjи jе наплатив и доказив, сада ће захтиjевати од привредника да га остваре кроз увећане пословне приходе, коjих се у значаjном проценту због предложених реформи мораjу одрећи, повећаjући квалитет услуге и увећаваjући броj запослених. Односно, тзв. планом привредници су обавезни да пређу на ново и испоруче благостање на почетку фебруара наредне године. Или у стилу твита: тзв. Маршалов план и предлози буџета ни Фискалне стратегиjе не обезбjеђуjу одрживе перспективе развоjа црногорске економиjе. Но, може-нам-се-представљеним хазардерством по први пут се угрожава петнаестогодишња жилавост (одрживост) резистентност микро, малог и средњег бизниса.
