U obrazloženju se konstatuje da usvojeni zakon predviđa uspostavljanje nove institucije, Razvojne banke Crne Gore, čije će se osnivanje izvršiti transformacijom Investiciono razvojnog fonda Crne Gore, te da je postojanje jedne ovakve institucije praksa zemalja, kako Evropske unije, tako i regiona. Dodaje se da bi njeno osnivanje predstavljalo korak ka unapređenju institucionalnog okvira u oblasti finansiranja i podrške privredi i da je, imajući u vidu navedeno, prijedlog za osnivanje Razvojne banke jedan od koraka ka tom cilju.
– Međutim, ovaj zakon je još jedan u nizu onih koji su Skupštini Crne Gore predloženi za razmatranje bez prethodno obavljenog procesa javne rasprave. Na ovaj način, stručna i zainteresovana javnost, kao i važni akteri finansijskog sistema poput Centralne banke Crne Gore, Udruženja banaka i međunarodnih finansijskih institucija, isključene su iz procesa njegove pripreme. Dodatno, iz zakonodavnog procesa su isključene i konsultacije sa Evropskom komisijom radi usaglašavanja normi zakona sa evropskim standardima. Shodno tome, smatram neprihvatljivim da se ovako važni propisi donose bez širih konsultacija i bez uključivanja struke – naveo je predsjednik u obrazloženju.
Dodao je i da je mišljenja da, pored netransparentnosti procesa pripreme zakona, postoji i niz drugih elemenata u samom zakonu koje bi trebalo dodatno razmotriti.
– Ovaj zakon poistovjećuje Razvojnu banku sa komercijalnim bankama, dajući joj mogućnost da prima depozite i obavlja platni promet, međutim istovremeno predviđa njeno izuzimanje iz nadležnosti zakona koji uređuje osnivanje, poslovanje i kontrolu kreditnih institucija, što nalazim za sporno. Uzevši u obzir da ovakve mogućnosti u poslovanju nemaju razvojne banke u regionu, kao i da se, shodno našem zakonodavstvu i evropskim direktivama, one daju komercijalnim bankama, stava sam da je neophodno pribaviti mišljenje Evropske komisije u vezi sa ovim pitanjima kako bi se osigurala usklađenost sa evropskim standardima – saopštio je Milatović.
Kazao je i da je zakonom predviđeno da država Crna Gora bezuslovno, neopozivo i na prvi poziv jemči za sve obaveze Razvojne banke, osim za depozite.
– Mišljenja sam da se u ovako definisanom modelu postavlja pitanje sigurnosti i zaštite prava deponenata. Nadalje, zakon nedovoljno jasno definiše i druga važna pitanja, kao što su: javnost rada Razvojne banke, uloga Centralne banke u kontroli njenog poslovanja i izvještavanja, kao i u imenovanju članova organa upravljanja ovom institucijom.
Napominjem da nedovoljan stepen kontrole Centralne banke Crne Gore, kao regulatora, nad radom Razvojne banke ne doprinosi transparentnosti niti usklađenosti sa domaćim i evropskim propisima. Ovako definisan način poslovanja, može dovesti u pitanje finansijsku stabilnost i efikasnost ove institucije. Zbog svega navedenog, vraćam zakon na ponovno odlučivanje i apelujem na Skupštinu Crne Gore da pažljivo razmotri predloženo rješenje kako bi jedna važna institucija, kao što je Razvojna banka, bila utemeljena na zakonu koji je donijet na transparentan način i usaglašen sa najboljim evropskim praksama – zaključio je Milatović u obrazloženju upućenom parlamentu.
