- Ove politike bi dovele do značajnog pogoršanja fiskalnog položaja. Povećanje plata bi dovelo i do veće inflacije, upozorio je MMF u najnovijem Izvještaju o Crnoj Gori za ovu godinu.
MMF je ukazao da ako bi se realizovao program Evropa sad 2 javni dug države bi premašio 100 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2029. godini, a finansiranje ovakvih politika bi značio da bi se morale sprovesti i druge mjere što bi bilo veoma izazovno, a jedna od mjera bi bila i povećanje poreza na dodatu vrijednost (PDV), prenose Vijesti.
Opšta stopa PDV-a sada iznosi 21 odsto i Ministarstvo finansija kroz izmjene zakona planirane za kraj ove godine zvanično je saopštilo da ova stopa ostaje ista.
- Na primjer, povećanje stope PDV-a za šest odsto donijelo bi dodatni prihod od samo četiri procenta BDP-a, a potrebno bi bilo prilagođavanje PDV-a od devet odsto da se primarni balans dovede na nulu. Tako značajno povećanje stope PDV-a bilo bi regresivno i visoko inflatorno, stav je MMF-a.
MMF podsjeća da ova izborna obećanja nijesu sadržana u ovogodišnjem budžetu, ali pod pretpostavkom da se počnu sprovoditi u 2025. godini javni dug bi premašio 100 odsto BDP-a u 2029. godini.
Vijesti čekaju odgovor Ministarstva finansija u vezi s ovim ocjenama MMF-a.
Premijer Milojko Spajić je u više navrata najavio do kraja godine povećanje minimalne plate na 700 eura, a nije poznato šta će biti sa doprinosima za penziono osiguranje. Obećano je da se neće ukidati Fond PIO.
MMF ukazuje da će se fiskalni deficiti ponovo pojaviti od ove godine uz postepeni rast duga, usljed velikih finansijskih potreba, te da će biti potrebne kredibilne mjere prilagođavanja kako bi se dug učvrstio na pragu od 60 procenata BDP-a u na srednji i dugi rok, u skladu sa Zakonom o budžetu i fiskalnoj održivosti.
Prema računici MMF-a javni dug države će u narednom periodu nastaviti da raste posteno i to sa 61,5 odsto BDP-a u prošloj godini na 66,1 odsto u 2029. Za jedan od razloga koji će dovesti do rasta javnog duga navode gubitak prihoda od doprinosa na zdravstveno osiguranje i uvođenje neoporezivog dijela zarada do 700 EUR. Ove mjere su sprovedene početkom 2022. godinu u okviru reforme Evropa sad.
- Ukidanje zdravstvenih doprinosa košta oko četiri procenta BDP-a u prihodima, dok su prihodi od poreza na dohodak pali za oko jedna procentni poen u BDP-u zbog uvođenja neoporezivog dijela zarade do 700 eura, ukazuje MMF koji dodaje da su ove dvije mjere dovele do rasta budžetskog deficita u 2022. godini na 4,1 odsto BDP-a.
U izvještaju MMF ukazuje da je došlo do veće privatne potrošnje zbog reforme iz 2022. i priliva migranata, te da je to skupa dovelo do povećanja prihoda od PDV-a za više od 1,5 odsto BDP-a.
- Međutim, velike stope rasta prihoda od poreza na dohodak i PDV-a će verovatno smanjivati kako se ekonomski rast usporava. Mjere na prihodnoj strani uvedene u budžet za ovu godinu očekuju se da će povećati prihode za 1,3 procenta BDP-a, što je još nedovoljno za nadoknađivanje gubitaka u doprinosima za zdravstvenu zaštitu i porezu na dohodak, konstatuje MMF.
MMF smatra da je neophodno da Vlada sprovede set mjera da bi se spriječilo ponavljanje nepovoljne fiskalne situacije.
Počevši od ove godine, vlastima se savjetuje da osnaže Upravu prihoda i upravu carina, odnosno da završe projekat reformi posebno digitalizacije. Sve skupa bi, navodi se u izvještaju, dovelo do novih prihoda u budžetu od 0,9 odsto BDP-a, dok bi povećanje PDV-a za jedan procentni poen povećalo naplatu za oko 0,7 odsto BDP-a.
Dalje MMF predlaže da se obuzda rast plata u javnom sektoru i da se uvede kontrola naknada koje ne spadaju u zarade, da se racionalizacija i poboljšaju socijalna davanja. Navode za primjer izdvajanja za majke sa troje i više djece da nijesu dobro ciljana i da su diskriminatorna po presudi iz 2016. godine.
Ocijenjeno je da je Vlada uspješno ušla na međunarodno tržište obveznica u martu ove godine, ali da otplate duga ostaju visoke u narednim godinama, zbog čega je neophodno usvajanje i jasna komunikacija kredibilne srednjoročne fiskalne strategije.
- Strukturne fiskalne reforme koje poboljšavaju efikasnost javnog zapošljavanja, bolje ciljani socijalni transferi i jačanje upravljanja javnim investicijama će podržati zdravlje javnih finansija, konstatovano je u izvještaju.
MMF navodi da je crnogorska privreda snažno porasla za šest procenata u prošloj godini pošto je potrošnja ostala jaka, prihodi od turizma premašili su nivoe prije pandemije, a priliv relativno bogatih ruskih i ukrajinskih državljana zbog rata u Ukrajini takođe su doprinijeli rastu.
- Nezaposlenost je pala na najniži nivo svih vremena. Inflacija je značajno pala sa svog vrhunca iz 2022. godine. Očekuje se da će se rast ekonomije umanjiti na 3,7 odsto u 2024. i dalje se smanjiti na oko tri odsto u srednjeročnom periodu, piše u izvještaju.
