Међународни монетарни фонд (ММФ) савјетује Влади Црне Горе да размотри могућност фазног спровођење програма “Европа сад”.
Владин предложени пакет економских реформи „Европа сад“ има за циљ да унаприједи животни стандард радника, учини правичнијом пореску политику и да смањи величину неформалне економије, оцијенио је ММФ у прелиминарном налазу након званичне посјете Црној Гори.
- Међународни монетарни фонд (ММФ) подржава те приоритете, али такође примјећује да би могло доћи до економских ризика повезаних са реформама. Ови ризици би се могли ублажити разматрањем фазног приступа овом пакету кроз пажљиво калибриране кораке - наводе у ММФ-у, преноси портал РТЦГ.
Из ММФ-а поручују да је Влада предложила амбициозан пакет реформи.
- Уколико би се план Европа сад у потпуности спровео, нето минимална зарада би се повећала са 250 еура на 450 еура мјесечно, доприноси за здравство (неких чеитири процента БДП-а) би се укинули и зараде до 700 еура мјесечно би биле изузете од пореза на доходак физичких лица. Пакет има за циљ да (и) смањи јаз између минималне зараде и минималне потрошкачке корпе; (ии) уведе прогресивно опорезивање личног дохотка; (иии) смањи величину сиве економије; и (ив) привуче инвестиције и отвори радна мјеста усљед нижег пореског оптерећења рада. Ови циљеви су изузетно пожељни, а уколико се успјешно постигну могли би да смање неке од дуготрајних структурних препрека раста у Црној Гори - наводе у ММФ-у.
Међутим, како додају, велике промјене усвојене одједном могу такође и да носе значајне ризике од нежељених ефеката.
- Они укључују: (и) ризик од веће укупне незапослености и/или повећања неформалног запошљавања; (ии) ризик од усложњавања инфлаторних сила и/или смањења глобалне конкурентности, уколико повећања зарада нису упарена са растом продуктивности; и (иии) могуће губитке прихода за државу и/или локалне самоуправе, уколико намјераване мјере за повећање прихода не дају очекиване резултате на одржив начин или се не спроведу у потпуности - упозорава ММФ.
Ти ризици би се, како поручују из ММФ-а, могли ублажити разматрањем фазног приступа, кроз пажљиво калибриране кораке.
- Важно је да су далекосежне реформе засноване на пропроционално снажном дизајну и припреми администрације. Са становишта имплеметанције, било би пруденцијално да се почне од оних аспеката плана чији циљ је да се повећају приходи. Елементи плана који се односе на губитак прихода би требало да се уводе фазно у каснијем стадијуму, по мишљењу запослених ММФ-а - наводи се у извјештају.
Истовремено, када је у питању минимална зарада, ММФ препоручује да се и та повећања спроведу јасно дефинисаним и саопштеним фазама.
- Пакет Европа сад узима за претпоставку да велики удио зарада није пријављен пореском органу и да се плаћа „на руке“. Док с једне стране постоје значајни докази да таква плаћања постоје, такође се чини да постоје значајне варијације и незвјесност у погледу њихове величине по регионима у земљи и по секторима економије. У односу на имплементацију у једном кораку, фазни приступ нуди могућност да се врше корекције током спровођења. Запослени ММФ-а стоје на располагању да пруже техничке савјете о фазној имплементацији пакета, уколико то буде био смјер који ће на крају бити изабран - поручују из ММФ-а.
